Nakon požara u Ulici Jožefa Marčoka u Novom Sadu

Akcija solidarnosti i zagrljaji podrške za drugare

Branislava Opranović, 28.12.2021. god.

Sad opet imamo Bucu… Jako smo, brat i ja, bili tužni što je Buca ostala u sobi kada nam se zapalio stan…Plakali smo... Moji drugari iz razreda i učiteljica poklonili su nam novu zlatnu ribicu...Oni su jako dobri, obradovali su nas. Hvala. -  Prve su reči kojima desetogodišnja devojčica A.T., bez mimike na licu, uz široko otvorene oči, opisuje  svoje drugare i učiteljicu, tokom prvih susreta u školi, nakon tragičnog događaja u kome je ovoj četvoročlanoj porodici potpuno izgoreo stan i sve u njemu. Požar, u kome su izgorela dva stana i tavan višespratnice u Ulici Jozefa Marčoka u novosadskom naselju Liman IV, a u kome nije bilo ljudskih žrtava, dogodio se 13. decembra. 

I dok je vatra buktala bezmalo pet sati, mnoga deca su iz svojih domova skamenjena posmatrala užas – u toj zgradi koju liže veliki plamen, stanuju njihovi drugari!

Pročitaj ceo tekst



U Srbiji, danas, na Međunarodni dan ljudskih prava

Ekologija i vladavina prava kapisle za građanske proteste

Branislava Opranović, 10.12.2021. god.

Mnogi građani u većini gradova Srbije ovogodišnji Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar provode praktično na ulici – pred njima je treća subota zaredom, kada se, sva je prilika, opet spremaju da važne puteve i saobraćajnice širom zemlje blokiraju, nezadovoljni odnosom garniture na vlasti prema ekološkim problemima u državi.

Kapisla koja je pokrenula građane na demonstracije bila su dva zakona: Zakon o referendumu i Zakon o eksproprijaciji. Građani, demonstranti smatraju da država tim zakonima trasira put za dolazak ekološki opasne investicije Rio Tinta u rudnik litijuma u Zapadnoj Srbiji. A, rudnik litijuma, nepodeljena su mišljenja ekoloških organizacija i većine građana, ugrožava  životnu sredinu ne samo tog područja već čitavog sliva reka Save i Dunava, te, time atakuje na zdravu životnu sredinu i osnovno pravo građana na čistu zemlju, vazduh i vodu, na život u zdravom okruženju.

Pročitaj ceo tekst

Sećanje na godišnjicu Montrealskog masakra

Zaštita žena od nasilja – obaveza države

Branislava Opranović, 6.12.2021. god.

“Vi ste žene, vi ćete postati inženjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje.” – Ovo je 6. decembra, na današnji dan 1989. godine  uzviknuo na kanadskom univerzitetu u Montrealu, dvadesetpetogodišnji Marc Lepin naoružan poluautomatom i noževima. Tom prilikom ubio je 14 žena i ranio još trinaestoro ljudi (devet žena i četiri muškarca). Lepin, koji je, potom, izvršio samoubistvo, verovao je da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta.  Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio naročitu mržnju.

Širom sveta na današnji Međunarodni dan borbe protiv femicida,  obeležava se godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na taj tragičan događaj, a u okviru globalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.

Pročitaj ceo tekst

Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

Dosta tišiNE!

Branislava Opranović, 30.11.2021. god.

Ove godine je u Srbiji, od januara do oktobra, 17 žena ubijeno u nasilju u porodici – podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. U našoj zemlji je tokom epidemije korona virusom, zabeleženo 30 odsto više prijavljenih slučaja nasilja u porodici – kazuju podaci UNDP (Razvojni program Ujedinjenih nacija).

"Dosta tišiNE" slogan je pod kojim se u Srbiji započela globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Kampanja, koja je počela 25. novembra trajaće do 10. decembra. Slogan kampanje je, ujedno je i poruka ženskih i drugih organizacija civilnog društva, kojim se skreće pažnja na obaveze koje je Srbija preuzela ratifikovnjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a koja se, na žalost, i dalje ne primenjuje. Nasilje nad ženama nije samo problem žrtve, nije samo problem žena, već je problem čitavog društva.

Pročitaj ceo tekst



Međunarodni dan tolerancije

Popuštanje i pregovaranje sa zlom nije tolerancija

Branislava Opranović, 16.11.2021. god.

Svaki novi vek čovečanstvu nesumnjivo donosi mnoga dobra, ali i zla i oprečnosti. Tako je kada je i o toleranciji reč. Svedoci smo da nikada nije bilo više reči o toleranciji, a u isto vreme ni manje tolerancije među ljudima u svetu.

Ne računajući porodično okruženje, te roditelje koji deci (bar tako većina misli) pružaju svakodnevno primere kako se valja tolerantno ponašati prema drugima, šta je to, zapravo, tolerancija sada deca već uče od malena, u zabivištu.

Tu, potom dođemo i do definicije i po koje reči o istorijatu - Smatrajući da je nužno ukazati na sve opasnosti netolerantnosti, UNESCO je na današnji dan, 16. novembra 1995. godine usvojio Deklaraciju o principima tolerancije.

Onda se svi, ili bar, većina nas, ako ne zakunemo, a ono javno izjasnimo da smo za poštovanje i sprovođenje tolerantnosti i tpeljivost prema drugačijem i različitom – i tu se, uglavnom, sve završava, stavlja se tačka. Posao je obavljen, savest primirena i sve je na svom mestu!

Da gotovo u svakoj sekundi ljudskog postojanja i svakom milimetru našeg okruženja imamo i jasno vidimo primere izrazite i opake netolerantnosti,  takođe smo svedoci. 

Pročitaj ceo tekst

Aktivizmom do smanjenja siromaštva i društvenih promena

Snaga mreže solidarnosti

Branislava Opranović, 31.10.2021. god.

U glavu udara podatak da je prošlo osamdeset godina od kada je pred ljudski rod javno iznesena nepobitna činjenica, tvrdnja da se svako ljudsko biće rađa s pravom na slobodan pristup izvorima hrane, a u okviru čuvenog govora Teodora Ruzvelta, u januaru 1941. godine, o „četiri slobode“ -  slobodi govora i izražavanja, slobodi veroispovesti, slobodi pristupa osnovnim životnim potrepštinama i slobodi od straha.

Danas, na žalost još uvek, a osam decenija posle, čovečanstvo se suočava s ograničavanjem svih ovih postulata slobode, a najporaznije s rastućom pošasti siromaštva i gladi.

I dok nas, u isto vreme, preplavljuje poražavajuća činjenica da danas, prema najnovijim istraživanjima, u svetu gladuje više od 690 miliona ljudi, i dok se prema izveštaju UN iz 2020. godine s nedostatkom hrane bori blizu 9 odsto svetske populacije – istina je da je i sve veći broj ljudi  svestan pošasti siromaštva i gladi, želi aktivno da učestvuje i pomogne, te doprinese da bar najbliži čovek do njega ne bude gladan i siromašan.

Pročitaj ceo tekst

Mašinska škola u Novom Sadu: Ekološki aktivizam

Za mir u svetu, održavaj planetu!

Branislava Opranović, 25.10.2021. god.

Kada je reč o aktivizmu i aktivnoj posvećenosti nekom opšte društveno korisnom cilju, koji se tiče različitih oblasti života i životnog okruženja, neretko smo skloni da saspemo drvlje i kamenje na mlade ljude. Te oni ni u čemu ne učestvuju, te sve ih mrzi, gledaju samo svoja posla, bez empatije su i svesti o delanju bez materijalne koristi, odmah pitaju koliko se plaća... Bahati su, smeće bacaju gde stignu, ne vide dalje od nosa, ne misle na budućnost... Neinformisani su, ne čitaju ništa, indiferentni su i ne haju za očuvanje životne sredine...

Da nije baš tako, dobronamerni bi pronašli pregršt suprotnih primera i to svuda oko nas. Samo ako se malo osvrnemo i bolje pogledamo. Kada je reč o naporima za očuvanje životne sredine i ekološkom aktivizmu, razni su i različiti načini, alati i putevi koje su aktivisti izabrali za svoju mukotrpnu i upornu borbu. 

Jedan od takvih valjanih primera, a na sasvim poseban način, a prostrt pred oči na hiljade građana nalazi se na Bulevaru kralja Petra I u Novom Sadu.

Pročitaj ceo tekst



Solidarni Novosađani razmenili darove sa Grupom B1, organizacijom kuda.org i Obrokom za porodicu 3 M

Pun tanjir na velikom stolu solidarnosti

Branislava Opranović, 22.10.2021. god.

Veliki, lepo postavljen, dugačak sto prepun đakonija. Na stolu prekrivenom stoljnjakom, po sredini diskretno svetle stone lampe.  Stotinak ljudi upravo ustaje nakon bogatog doručka, koji se prijatno odužio… Smenjuju ih drugi ljudi, koji nestrpljivo čekaju ručak… … Činije s ručkom koji se puši i miriše iznose Novosađani koji su ga pripremili za svoje komšije i sugrađane čiji tanjir koliko do juče nije bio ni pun, ni topao. Svi se osmehuju…

Ovako bi, kao u prethodnim redovima, izgledala slika koja bi, da smo je oživeli, zapravo odražavala ono što smo postigli nakon dva dana humanitarne akcije razmene darova “Svetlo za život” – hrana u zamenu za stonu lampu (iz jedinstvene, donirane kolekcije lane u Zrenjaninu preminulog Slobodana Berdovića Boba, dugogodišnjeg člana legendarne postave Dubrovačkih trubadura).

Pročitaj ceo tekst

Povodom 17. oktobra Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva

Svetlo za život – humanitarna razmena darova

Branislava Opranović, 15.10.2021. god.

Uvereni da su sve žalosti manje, kad čovek nije gladan, a pod motom “Svetlo za život”,  Grupa Budi jedan, Centar kuda.org i Obrok za porodicu 3M pridružuju se obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva (17. oktobar) organizovanjem humanitarne akcije prikupljanja hrane za gladne i siromašne Novosađane.

Zvanične brojke govore da u Srbiji 500.000 ljudi živi ispod granice siromaštva, a oko 250 hiljada građana koristi novčanu socijalnu pomoć!

To su ljudi koji nemaju dovoljno prihoda da zadovolje osnovne životne potrebe, ne mogu da se zaposle, nemaju odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama...

Akcija Grupe Budi jedan, Centra kuda.org i Obroka za porodicu 3M – humanitarna razmena darova održaće se u subotu 16. oktobra od 14 do 17 časova u novosadskom naselju Detelinara, na platou ispred pošte 21113 i Centra kuda.org, Braće Mogin 2.

Pročitaj ceo tekst

Grupa B1, Mihajlo Agbaba i Gradska biblioteka u akciji pomoći Kristini i Veljku

Majušni oblačići čine veliki oblak darovanja

Branislava Opranović, 29.9.2021. god.

Kristina i Veljko Ristić, trogodišnji blizanci oboleli od cerebralne paralize moći će da idu na vežbe i narednih desetak dana - toliko je novca (41.890 dinara), zahvaljujući solidarnim Novosađanima, sakupljeno na prodajnoj izložbi slika Mihajla Agbabe, u nedelju, tog sunčanog jesenjeg dana koji je za nama, na uglu Dunavske ulice tokom zajedničke humanitarne akcije sa Grupom Budi jedan (Grupa B1) i Gradskom bibliotekom.

 -Ako svako od nas učini samo malo, tek pomalo, to će u krajnjem ishodu biti i te kako mnogo i značajno. Kada bi - dobro, ne možemo svi - mnogi od nas, dali jedan mali, najmanji deo sebe za sreću drugih, na tom bi se nebu od majušnih oblačića stvorio jedan veliki oblak darovanja... a, ima nas mnogo... I nas i nevoljnika – ovako to zamišlja Mihajlo Agbaba, samouki slikar. – Kako sam spojio slikanje i humanitarni rad – pa, lepo, emocijama! 

Pročitaj ceo tekst



Akcija Grupe B1 za pomoć deci porodice Ristić

Čovek je srećan kad može drugog da usreći

Branislava Opranović, 21.9.2021. god.

Novosađanka Slađana Ristić ima 39 godina. Lepa je, vedra i negovana žena. Oči joj se cakle i titraju kao na zejtinu. Sagovornika gleda pravo u oči i osmehuje se, kao da je svakog trenutka spremna da ga srdačno zagrli. Dok govori maše rukama, otvoreno i slikovito objašnjava. Često se smeje. Lavica je u horoskopu. I u životu.

Ona i suprug Momčilo imaju troje dece – desetogodišnjeg Stefana i trogodišnje blizance Kristinu i Veljka. Blizance je Slađana na svet donela, nakon trudnoće s ozbiljnim, čestim komplikacijama, posle samo šest i po meseci. Porođaj je bio vrlo težak. Ozbiljne zdravstvene i po život opasne teškoće bebe su imale već prvih trenutaka po rođenju. Lekari su, ipak, uspeli da se izbore za njihove živote. Majka je prvi put videla svoju decu 20 dana nakon što ih je rodila! Deca, konstatovali su lekari, imaju cerebralnu paralizu i kasne u razvoju. Porodica u šoku i brizi. Sve njih Slađana teši, kaže da će sve, vremenom, biti u redu i lavovski drži glavu gore!

Pročitaj ceo tekst

Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!

Aktivizam na novosadski način: Živi zid za odbranu Šodroša

Branislava Opranović, septembar 2021.god.

Građani se bude i bune! Njihov aktivizam širom planete Zemlje, osim za odbranu ljudskih i građanskih prava, u službi antiratnih i mirovnih pokreta, poslednjih godina sve je žešći i glasniji kada je reč o očuvanje prirode i čitavog ekološkog sistema. Klimatske promene kojima smo svedoci, crveni su alarm za čovečanstvo, tvrde naučnici Ujedinjenih nacija u svom najnovijem, avgustovskom izveštaju!

 

I čini se - na žalost, ili na sreću, pokazaće, sva je prilika, skora budućnost – da se glas naučnika manje čuje od glasa građana, aktivista pojedinačno i u okviru raznih sve mnogobrojnijih udruženja. Aktivisti su možda uporniji i glasniji! Ili imaju čvršće stavove i običnim ljudima, laicima prijemčivije i razumljivije pokazatelje i primerenije metode borbe. Da, građanima primerenije metode borbe, metode udruživanja i okupljanja oko odbrane jedne ideje, koje utiru put društvenim, socijalnim, sociološkim, kulturološkim, ekološkim i raznim drugim vrstama promena.

Pročitaj ceo tekst

Uspešna ulična akcija u Novom Sadu o BPP za građane

Struka i razumljiv jezik

Projektni tim Grupe Budi jedan, 1.9.2021. god.

Ako smo radi da osvestimo i adekvatno informišemo što širi krug ljudi, a da to bude transparentno i u najkraćem mogućem roku, treba prići građanima potkovan stručnim znanjem, a razumjivim jezikom, na način na koji im to najviše odgovara - još jednom se pokazalo da je direktan razgovor s građanima ono što daje najbolje rezultate, pa i, ili pogotovo, kada je informisanje po određenoj temi u pitanju. Tako je i bilo u nedavnoj akciji Grupe Budi jedan (B1) u Novom Sadu na Trgu republike.

Kako bi što više građana/ki Novog Sada bilo informisano o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, tim Grupe Budi jedan sproveo je akciju na otvorenom i u direktnom razgovoru sa sugrađanima/kama odgovarao na pitanja ko, kako i pod kojim uslovima može da ostvari pravo na besplatnu pravnu pomoć (BPP). 

Pročitaj ceo tekst



Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!

O toleranciji, ili – sloboda i blizina nosa

Branislava Opranović, avgust 2021. god.

Ljudi se ne rađaju tolerantni, (ili netolerantni) – ta se oosobina, kada je reč o tolerantnosti, usađuje od najranijeg detinjstva, te uči i razvija čitavog života. Potrebno ju je “samo” svakodnevno negovati i “zalivati”.

Reklo bi se, kako su nam činjenice, poruke i poduke iz prethodne rečenice svima poznate, te da ih je, stoga, vrlo lako i usvojiti. Na žalost. Ni blizu nije tako. Mahom smo svi, manje ili više netolerantni, a da, u isto vreme, za sebe najčešće mislimo da smo baš tolerantni. Uglavnom, ljudi ne propuštaju priliku da to i istaknu u svakom trenutku.

Puna su nam usta tolerancije. Primera je - počev od porodice, do javno promovisanih iskrivljenih stavova o drugačijima po very, naciji, polu, rodu, domaćima i dođošima- sijaset. Počnimo od banalnog gledanja TV prenosa fudbalske utakmice u porodičnom okruženju. Roditelj koji glasno, rečju i pokretima grdi i psuje igrače tima za koji ne navija i nehotice daje loš primer detetu. Loš i, na žalost, pamtljiv! Ako su, kojim slučajem, sportski protivnici i različite nacije, a medju njima ima i ljudi različite boje kože – stvar se ozbiljno komplikuje! 

Pročitaj ceo tekst

Konferencija Grupe B1: Analiza primene Zakona o BPP i povećanje aktivizma građana i OCD

Energija sitnih, a velikih pobeda nad ravnodušnošću i neznanjem

Branislava Opranović, 28.8.2021. god.

Potreba građana za besplatnom pravnom pomoći (BPP) daleko prevazilazi sve što, u ovom momentu, državne institucije i većina njenih predstavnika u lokalnim samoupravama, te obučenost i stepen angažovanja ljudi, kao i predviđeni budžeti zajedno čine i omogućavaju da svest i vest o pravu na BPP stigne do građana. Ako se ovome doda činjenica da više od 500.000 građana naše zemlje živi ispod granice siromaštva kristalno je jasno kolika je potreba da se glasno i što češće, u krugu što više ljudi govori o postojanju, sadržini, primeni, kao i o valjanim, i nedovoljno preciznim rešenjima Zakona o BPP. Konstataciju iz prethodnih redova, na žalost dodatno onespokojava činjenica da 90 odsto ljudi - od na hiljade građana sa kojima je Grupa Budi jedan (Grupa B1) bila u kontaktu, posrednim i neposrednim, usmenim ili pismenim putem – ne zna za postojanje Zakona, niti da na osnovu njega polaže pravo na BPP, posebno čini lošom i zabrinjavajućom.

Pročitaj ceo tekst

Grupa B1 se zahvaljuje saradnicima na učešću u misiji da info o BPP dođe do što više ljudi

Građanin središte demokratskog građanskog društva

Branislava Opranović, avgust 2021. god.

Od donošenja zakona do njegove primene dug je i trnovit put, naročito u zemljama gde su demokratija i vladavina prava još uvek, na žalost, u začetku, te na klimavim nogama. A, mnogo pre svih procesa u okviru uspostavljanja stabilnog građanskog demokratskog društva stoji podizanje svesti građana o njihovim građanskim pravima, što, opet, neminovno počinje od stepena informisanosti.

Svesna ovih činjenica Grupa Budi jedan (Grupa B1) osmislila je, te uz pomoć Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program, i realizovala projekat „Budi jedan od aktivnih“. Cilj projekta moga bi se sažeti: Da doprinese pristupu pravdi i unapređenju ljudskih prava kroz jačanje i razvoj demokratske prakse, osnaživanje građana i organizacija civilnog sektora i podsticanje aktivizma građana, kao i promociju i uspostavljanje konstruktivnog dijaloga između građana, organizacija civilnog društva, institucija i zakonodavca.

Pročitaj ceo tekst



Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!

SOLIDARNOST - reč koja se zagubila između redova

Nataša Pušić Živanov, avgust 2021. god.

Po definiciji solidarnost je svest o zajedničkim interesima, ciljevima, standardima, delovanju i sl. koje stvara psihološki osećaj jedinstva grupe, odnosno zajednice. Bez principa solidarnosti zajednica ne može da postoji, ona je zajedno sa tolerancijom vezivno tkivo koje nas vodi ka pravičnoj i prosperitetnoj zajednici, odnosno društvu.

Solidarani smo kada razmišljamo i preduzimamo akciju koja doprinosi ostvarenju nekog cilja koji je human, pravedan, zasnovan na principu ravnopravne raspodele resursa u zajednici, zalaganje za prava pojedinaca ili grupa koja su ugrožena delovanjem ili odustvom zaštite od strane institucija koje bi trebale to da učine.

Pročitaj ceo tekst

Projekat „Budi jedan od Aktivnih“ u Zrenjaninu

Grupa Budi jedan održala je Tribine o besplatnoj pravnoj pomoći u Zrenjaninu i Aradcu

Projektni tim Grupe Budi jedan, 31.07.2021. god.

Pravni tim Grupe Budi jedan održao je Tribine o besplatnoj pravnoj pomoći  u Zrenjaninu 20.07. i Aradcu 29.07.2021. godine  u okviru projekta “Budi jedan od aktivnih” koji se realizuje na teritoriji AP Vojvodine uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program.

 

Građani su detaljno informisani o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, propisanim uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi neko mogao biti korisnik besplatne pravne pomoći, neophodnim radnjama, kao i načinima na koje ovo svoje pravo mogu da ostvare. 

Pročitaj ceo tekst

Grupa B1: Tri dana treninga za OCD o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći

Znanje otvara vrata, neznanje se obija o glavu!

Branislava Opranović, 19.7.2021. god.

Da li imam pravo na besplatnu pravnu pomoć (BPP)? Kako da koristim svoje građansko pravo na BPP? Kome da se obratim? Kako da ostvarim besplatnu pravnu pomoć, šta su prvi koraci? – Ovo su samo neka od pregršt pitanja na koja je Pravni tim Grupe Budi jedan (Grupa B1) pokušao, i sudeći po reakcijama učesnika i uspeo, da da odgovor tokom tri dana treninga o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći. Trening, koji je Grupa B1 organizovala i sprovela u Novom Sadu, držala je diplomirana pravnica Nataša Pušić Živanov uz asistenciju koleginice iz iste struke Marije Ristić Milovanović, bio je namenjen predstavnicima organizacija civilnog društva i građanskih inicijativa.

Pročitaj ceo tekst



Projekat „Budi jedan od Aktivnih“ u opštini Žitište

Grupa Budi jedan održala je Tribine o besplatnoj pravnoj pomoći u Žitištu i Česteregu

Projektni tim Grupe Budi jedan, 6.7.2021. god.

Pravni tim Grupe Budi jedan u okviru projekta „Budi jedan od Aktivnih“ održao je Tribine o besplatnoj pravnoj pomoći 23.06.2021.godine u Žitištu i 05.07.2021. godine u Česteregu. Na održanim tribinama građani/ke detaljno su informisani o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći.

 

Ko su korisnici, a ko pružaoci besplatne pravne pomoći, kako popuniti zahtev, šta vam stoji na raspolaganju u slučaju da rešenjem dobijete negativan odgovor ili da „uprava ćuti“, kao i na druga pitanja prisutnih građana/ki odgovarale su pravnice Nataša Pušić Živanov i Marija Ristić Milovanović.

Pročitaj ceo tekst

Projekat Grupe B1 u Žitištu, Žablju i Novom Sadu

Podrška braniteljima ljudskih prava

Projektni tim Grupe Budi jedan, 1.7.2021. god.

Grupa Budi jedan otpočela je realizaciju projekta „Budi jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!  u okviru Programa Solidarno za prava svih - podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. godine, koji se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna Grupa Budi jedan i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

 

Opšti cilj projekta je unapređenje zaštite ljudskih prava u Opštini Žitište, Opštini Žabalj i Gradu Novom Sadu.

 

Specifični ciljevi projekta su:

1.  Podizanje svesti građana  i ranjivih grupa o radu aktivista u odbrani i zaštiti njihovih prava

2. Povećanje broja i kvaliteta aktivističkih inicijativa

3. Osnaživanje lokalnih aktivista za bolju komunikaciju sa institucijama

Pročitaj ceo tekst

Gradski Biro za pružanje pravne pomoći u Novom Sadu

Šest decenija u službi građana

Branislava Opranović, jun 2021. god.

 Više od 4670 građana Novog Sada i okoline pokucalo je lane na vrata Biroa za pružanje pravne pomoći tražeći usmeni savet. U tri kancelarije Biroa u Vojvođanskih brigada 17 u Novom Sadu primilo ih je, saslušalo i pomoglo petoro ljudi – četiri pravnika (diplomirana sa položenim pravosudnim ispitom) i sekretarica.

 

Pored toga što, po rečima mnogih klijenata, savesno, blagovremeno, predano i po pravilima službe, s empatijom i razumevanjem obavljaju svoj posao (što je, u današnje vreme, svedoci smo, na žalost ne tako česta i uobičajena pojava) - Gordana Moravski (na čelu tima), Vera Latal, Ljiljana Lukić, Čedomir Škorić i Jelena Vuković (sekretarica, za koju kolege posebno naglašavaju da im je velika i važna pomoć u radu) – javnosti je malo poznata činjenica da  i ovaj tim, uz svoje prethodnike, baštini i (nije fraza), čuva, tradiciju ove gradske službe još od 1962. godine! Novi Sad se, dakle, i tom demokratskom tekovinom može dičiti – pravnom pomoći i podrškom za građane – šest deecenija u kontinuitetu!

Pročitaj ceo tekst



Razgovori na terenu o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći

Kampanja u susret građanima

Grupa Budi jedan, 17.6.2021. god.

            Grupa Budi jedan razgovarala je sa građanima Novog Sada o pravima koja im pripadaju prema Zakonu o besplatnoj pravoj pomoći.

            Šta je besplatna pravna pomoć (BPP), ko ima pravo na BPP, kako građani mogu da ostvare pravo na BPP, ko su pružaoci BPP, da li je ona zaista besplatna, samo su neka od pitanja na koja je Pravni tim Grupe B1 davao odgovore 17.06.2021. godine u Novom Sadu, na Detelinari, na platou ispred Centra kuda.org.

            Tribina je bila najavljivana putem lokalnih medija i društvenih mreža. Nekoliko sati pre početka najavljenog događaja broj pregleda na facebook stranici Grupe B1 bio je preko 5800. Razmatrali smo dodatne opcije za realizaciju događaja, ukoliko se veliki broj ljudi pojavi, jer je predviđeno bilo da oko 25 građana učestvuje na tribini. Međutim, i pored sveobuhvatne i temeljne pripreme za tribinu, najava i oglašavanja u javnosti, na tribinu se niko od građana nije odazvao. 

Pročitaj ceo tekst

Važan poduhvat Grupe Budi jedan u informisanju građana

Iskoristite zakonsko pravo na besplatnu pravnu pomoć!

Branislava Opranović, maj 2021. godine

   „Hteo bih samo da pitam ...“

   „Gde se ta služba nalazi”?

  „Možete li mi, molim vas, dati broj telefona...“

   „Ne, na žalost, ne znam da ispunim formular... treba da podnesem zahtev... ?“    

     „A, da li je to sigurno besplatno“?

    “Ja sam... imam li i ja pravo na to?

    “A, šta ako mi je potreban advokat...“

Pitanja u prethodnim redovima samo su neka od sijaset onih koje, kucajući na vrata Grupe Budi jedan (Grupa B1), prethodnih meseci, postavljaju građani usmeno, telefonom, pismeno, preko društvenih mreža, kao i  putem kontakata preko lokalnih elektronskih medija. 

Pročitaj ceo tekst

Snaga tri žene: Za osetljive i marginalizovane

Bitka protiv usuda siromaštva i zlostavljanja

Branislava Opranović, 26.05.2021.

Strah, nemoć, bolest, fizička i materijalna zavisnost, sramota… ovo su samo neki u nizu razloga zašto zlostavljani ljudi najčešće sakrivaju svoj položaj, patnju i strašan život žrtve. O njima, pre svih - ženama, deci i starim ljudima - malo se zna, u odnosu na stvarni broj ovih ljudi u našem svakodnevnom okruženju.

 

Udruženje Snaga porodice iz Novog Sada bavi se brigom o ljudima iz osetljivih grupa – deci, mladima, starima, Romima… Snaga porodice oličena je u snazi, znanju i višedecenijskom iskustvu tri izuzetne žene - psihološkinje i psihoterapeutkinje Jelene Zorić, pedagoškinje i psihoterapeutkinje Stane Todorić Jovanović i socijalne radnice Ružice Zećirović Srbljin.

Pročitaj ceo tekst



Posredovanje - medijacija

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH I INFORMIŠI SE

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, maj 2021. godine

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći posredovanje definiše kao oblik besplatne pravne podrške. Posrednici posreduju u rešavanju sporova u okviru ovlašćenja određenih zakonom, a ovaj vid besplatne pravne podrške pruža se samo licima koji ispunjavaju uslove određene članom 4. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

 

Posredovanje odnosno medijacija kao alternativno rešavanje sprova od neupitnog značaja je u reformi pravosuđa i zaštiti ljudskih prava, pre svega jer omogućava  ekonomičniji i efikasniji pristupu pravdi.

Pročitaj ceo tekst

18. maj – Dan sećanja na žene žrtve nasilja

Trnovit put od zakona do suzbijanja femicida

Branislava Opranović, 17.05.2021.

Ni jedna žena manje! – poklič je i upozorenje, poziv na svakodnevnu borbu svih nas, kojim građanke i građani Srbije, na čelu sa Mrežom Žena protiv nasilja, te i drugim nevladinim organizacijama, među kojima je i Grupa Budi jedan, podsećaju da 18. maj - Dan sećanja na žene žrtve nasilja, i ove godine dočekujemo sa poražavajućim činjenicama o rodno zasnovanom nasilju i ubistvima - femicidu, njegovom najbrutalnijem ishodu.

 

U svetu 137 žena biva ubijeno svakog dana!

Pročitaj ceo tekst

Tri osmice i roštilj!

Niko građanke i građane, radnice i radnike Srbije neće moći da ubedi da gotovo svako od njih/nas - zbog sebe, porodice, dece svoje i komšijske, te prvog suseda - ovog 1. maja ima

mnogo razloga da roštilj zameni demonstracijama.

 

Pa, zašto, zaboga, pljušte, na žalost, pitanja…? Zato što je još u 19. veku dogovoreno da će prvomajske demonstracije trajati sve dok god radnice i radnici ne izbore pravo na život i rad

u uslovima dostojnim čoveka, da za taj rad budu pošteno i redovno plaćani, te da ne žive u bedi… Sve dok ne obezbede sebi one čuvene “tri osmice” - 8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati

kulture.

 

Jesmo li te “osmice” danas u državi u kojoj živimo, postigli? Nismo! Pa, što pitate, onda?

Pročitaj ceo tekst



Besplatna pravna podrška tima Grupe Budi jedan korisnicima Svratišta za beskućnike i drugim marginalizovanim grupama građana

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH I INFORMIŠI SE

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, april 2021. godine

Tim Grupe Budi jedan nastavio je i u ovoj godini sa pružanjem besplatne pravne i psihološke podrške korisnicima Svratišta za beskućnike koje je sastavni deo RJ “Prihvatilište sa svratištem” i nalazi se na adresi  Futoška br.46 u Novom Sadu.

 

Neshvaćeni, žrtve predrasuda i kao takvi odbačeni od šire zajednice, na samoj margini društva, beskućnici su često nevidljivi čak i sami sebi. Bez poverenja u institucije, sa izuzetkom Dnevne stanice u kojoj ostvaruju bar mali ljudski kontakt zahvaljujući nesebičnoj podršci osoblja, teško se zauzimaju za sebe i obraćaju zakonom određenoj službi besplatne pravne pomoći. 

Pročitaj ceo tekst

Udruženja kao pružaoci besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH I INFORMIŠI SE

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, april 2021. godine

Udruženja građana decenijama u nazad pružala su besplatnu pravnu pomoć građanima sve do donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je u znatnoj meri suzio, odnosno oduzeo ovakvu mogućnost. Naime, Zakon je propisao da udruženja građana mogu da pružaju besplatnu pravnu podršku (pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova), a besplatnu pravnu pomoć ograničio je isključivo na pitanja azila i diskriminacije.

Pročitaj ceo tekst

Pravo na žalbu

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH I INFORMIŠI SE

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, mart 2021. godine

Ukoliko dođete u situaciju da vam je potrebna besplatna pravna pomoć, neophodno je da se zahtevom obratite nadležnom organu uprave u vašem gradu/opštini, koji je po odluci Ministarstva pravde nadležan da o njemu odlučuje. Zahtev možete podneti usmeno na zapisnik, pismeno ili elektronskim putem. Na ovako podnet zahtev nadležni organ dužan da vam odgovori u roku od osam dana. Odgovor na Vaš zahtev sadržan je u rešenju, i može biti pozitivan - kojim vam se odobrava pravo na besplatnu pravnu pomoć i nakon čega organ uprave preduzima dalje radnje u skladu sa zakonom kako bi ste ostvarili ovo pravo ili negativan - kojim organ uprave, odbija vaš zahtev.

Pročitaj ceo tekst



BUDI JEDAN OD AKTIVNIH

Održani sastanci sa predstavnicima javne uprave u Gradu Zrenjaninu, Novom Sadu, Kikindi i opštini Žitište

Grupa B1, 29.03.2021. godine

Tokom meseca marta 2021. godine Pravni tim Grupe Budi jedan je u cilju praćenja primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, održao  sastanke sa nadležnim organima javne uprave registrovananim za pružanje besplatne pravne pomoći u Gradu Novom Sadu, Gradu Kikindi, Gradu Zrenjaninu i Opštini Žitište.

 

Grupa Budi jedan tom prilikom predstavila je projekta „Budi jedan od aktivnih“ koji se sprovodi uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program u periodu novembar 2020 – avgust 2021. godine u gore navedenim gradovima i opštini.

 

Pročitaj ceo tekst

Kada je besplatna pravna pomoć isključena?

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH I INFORMIŠI SE

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, mart 2021. godine

Uprkos tome što ispunjavate formalno-pravne uslove koje predviđa Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, nadležan organ uprave koji bude odlučivao o Vašem podnetom zahtevu, isti će odbiti ukoliko proceni da se radi o zahtevu za pružanje besplatne pravne pomoći/podrške u:

1) privrednim sporovima;

2) postupku registracije pravnih lica;

3) postupku naknade štete za povredu časti i ugleda;

4) postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora;

5) postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka;

6) postupku u kome je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicama i dokazima koje je predočio ili su ona suprotna pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima;

7) slučaju da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Pročitaj ceo tekst

Kako do besplatne pravne pomoći?

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH I INFORMIŠI SE

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, 25.02.2021.

Članom 67. Ustava Republike Srbije garantovano je pravo na pravnu pomoć svakom pojedincu. Time je u R.Srbiji i pravo na besplatnu pravnu pomoć steklo status Ustavom zajamčenog ljudskog prava, jer bez ovog instituta teško da se može zamisliti ostvarenje demokratskih tekovina i izgradnja građanskog društva.

 

Sa tim u vezi, trebalo bi besplatnu pravnu pomoć shvatiti šire do samog pravnog zastupanja pred sudom i drugim nosiocima javnih ovlašćenja. Besplatna pravna pomoć više nego ikada trebala bi da obuhvati podizanje svesti i edukaciju građana o pristupu pravnim informacijama, o tome šta prethodi donošenju jednog zakona ili odluke na lokalu i šta oni kao građani mogu da urade povodom toga, koja su njihova prava, ali i dužnosti kao građanina. Naravno, perjanica ovakvog procesa svakako treba da bude pravna struka, na kojoj i leži najveća odgovornost.

Pročitaj ceo tekst