Ne prekidajmo zajedničku borbu za život Sonje Lukan!

B. O. 15.6.2022. god.

Ako sad stanemo, moglo bi da zgasne svetlo u životu Sonje Lukan - kojoj ste vi, znani i neznani prijatelji i sugrađani pomogli da ovih dana otputuje na lečenje u Nemačku. 

Porodica je primorana da moli za razumevanje kako bi se humanitarna akcija nastavila! Odvojimo još malo, koliko ko može, da se započeto lečenje naše mlade sugrađanke ne prekine. Troškovi dodatnog lečenja iznose oko 40.000 eura za godinu dana.

Ovih dana Sonja će, zahvaljujući vama, poštovani darodavci, otputovati u Ulm (Nemačka), gde će kod lekara i i naučnika dr Gansaugea (Laboratories Dr. Gansauge LDG, Neu Ulm) biti podvrgnuta terapiji dendritičnim ćelijama (DCT). Sakupljeno je, tokom prethodnog perioda, oko 10.000 eura za lečenje ove devojke koja boluje od sinonazalnog karcinoma.

Pročitaj ceo tekst

Budi jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!

Grupa B1 realizovala 18 radionica u Novom Sadu, Žablju, Žitištu i Česteregu

Projektni tim Grupe B1, 31.5.2022. god.

Grupa B1 realizovala je 18 radionica u okviru projekta Budi jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno! sa ciljem jačanja integriteta svih učesnika i podizanja svesti o neophodnosti i značaju solidarnosti među ljudima u svrhu zaštite ljudskih prava i javnog interesa.

Psihološke i pravne, te radionice medijske pismenosti održane su u Novom Sadu, Žablju, Žitištu i Česteregu sa preko 90 učesnika u okviru projekta „Budi jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!“. Sa građanima, aktivistima, predstavnicima javnih institucija i organizacija civilnog društva Grupa B1 održala je tokom perioda april-maj 2022. godine 18 radionica u cilju jačanja integriteta svih učesnika i podizanja svesti o neophodnosti i značaju solidarnosti među ljudima u svrhu zaštite ljudskih prava i javnog interesa.

Pročitaj ceo tekst



Novosađanka Sonja Lukan i njena devojačka bitka

Pomozimo Sonji da još jednom pobedi!

Branislava Opranović, 17.5.2022. god.

Sonju je od njene treće godine bolest pokušavala da sruši, Sonja je padala, ali je svaki put ustajala i pobeđivala. Danas ima 27 godina i karcinom se opet povampirio. Sonji - da bi još jednom pobedila, ovog leta trebamo mi i mrvica pomoći svakog od nas – nedostaje 4.000 eura. SAMO četiri hiljade eura za jedan devojački život!

U pravu smo kada postavljamo pitanje – šta radi država radi i zašto se deca leče SMS porukama. Tu bitku, nedvojbeno, valja takođe voditi strpljivo, uporno i glasno. Ali, važno je da je vodimo paralelno sa bitkama koje, ovog trenutka, može da vodi svako od nas. Iz jednog jednostavnog, ali najvažnijeg razloga na svetu - da se životi, u međuvremenu, ne bi ugasili! Sonja ima vremena do 15. juna. Pomozimo Sonji da još jednom pobedi.

Pročitaj ceo tekst

Budi jedan od aktivnih - Starost nije bauk!

Ejdžizam - ekonomsko nasilje

Nataša Pušić Živanov, 29.4.2022. god.

Tribina o ejdžizmu, Žitište

Budi jedan od aktivnih – Starost nije bauk

Branisalva Opranović, 28.4.2022. god.

Šta je ejdžizam, kako ga prepoznati, kako mu se suprotstaviti, gde potražiti pomoć – bile su, između ostalog, teme tribine održane juče u Žitištu pod naslovom „Budi jedan od aktivnih - Starost nije bauk“, u okviru istoimenog projekta Grupe Budi jedan u saradnji sa partnerskom organizacijom Info-portal Žitište, a uz podršku Fondacije Ana i Vlade Divac.

Niz je, na žalost, primera o sve široj pojavi vida diskriminacije na osnovu starosnog doba – ejdžizma. Stereotipi i predrasude sprečavaju nas da se suočimo sa ovom pojavom. Ejdžizam je sve rašireniji kako u društvu, tako i u okviru porodice.

O tim situacijama razgovaralo se i na jučerašnjoj tribini. Kada je verbalno nasilje na sceni, koje je istovremeno i vid govora mržnje, na žalost, skloni smo da pređemo preko njega, jer je već “odomaćen” u svakodnevnim situacijama – u porodici, na ulici, u prodavnici, u medijima, u ugostiteljskim objektima, u javnim ustanovama, u javnim prevoznim sredstvima…

Zašto ga prećutkujemo? Zbog tradicionalnog vaspitanja, navika, apatije, neverovanja da reagovanje može bilo šta da promeni…

Pročitaj ceo tekst



Majkl Krejg na putu od Crne šume do Crnog mora

Biciklom u borbi s bolešću

Branisalva Opranović, 26.4.2022. god.

Stasiti Irac, koji žvi u Parizu, Majkl Krejg Gredvel (Michael Craig Gradwel) krenuo je na put dug blizu 3000 km, septembra prošle godine. Njemu je pre dve godine, u sedamdesettrećoj godini života dijagnostikovana bolest ALS (amiotrofična lateralna skleroza). Danas više ne može da govori, ali može da vozi bicikl. Kako nije uspeo da se uključi u istraživački program za ovu vrstu bolesti, odlučio je da se za budućnost bori na drugi način – vozi bicikl, usput prikuplja novac za istraživanja, solidaran je i pomaže obolelim drugim ljudima od MND (motor neurone disease, bolest motornih neurona), pokušava da razbije predrasude o onima koje je, kao i njega, ova bolest stegla.

On komunicira, ali ne govori. On uživa u hrani, iako s naporom jede. On je osoba sa invaliditetom. On je (u ovom trenutku medicinskih saznanja) neizlečivo bolestan. On putuje, on se bori, on se inati, on pomaže desetinama hiljada ljudi. On ima sedamdesetpet godina. On vozi bicikl. Majkl Krejg Gredvel (Michael Craig Gradwel).

Pročitaj ceo tekst

Ejdžizam

Stereotipi i predrasude – put do diskriminacije

Branislava Opranović, 21.4.2022. god.

„Ejdžizam bi mogao u ovom veku da postane ono što su rasizam i antisemitizam bili u prošlom" (poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković).

Izraz “ejdžizam” je 1968. godine ustanovio američki psihijatar i gerontolog Robert Batler, koji je za radove o starenju krajem sedamdesetih godina prošlog veka dobio Pulicerovu nagradu. Svetski dan starijih ljudi obeležava se 1. oktobra.

O ejdžizmu se sve češće govori kako bi se skrenula pažnja na negativan trend u odnosu prema starijima širom Evrope.

Naš se život, (sva je prilika, srećom), odvija potpuno različito od života naših predaka i potomaka. Izvesno je, po demografskim podacima u svetu, da će u budućnosti starijih ljudi biti još više, a mlađih sve manje. Takva situacija može da izazove trvenja i generacijska nerazumevanja, što je pogodan teren za razvoj stereotipa i predrasuda. Nakon stvaranja stereotipa i predrasuda, najčešće sledi diskriminacija.

Starosne predrasude nastaju zbog nedovoljnog znanja o starenju, kao i iskustvu u odnosima sa starijim osobama. Promene u procesu starenja iako neizbežne, smatraju se negativnim.

Posledica predrasuda je teže ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, odnosno diskriminacija.

Pročitaj ceo tekst

UN: Razviti društvo po meri svakog čoveka

Promenama do pravičnijeg tretiranja starosti

Branislava Opranović, 19.4.2022. god.

Kako bi se ejdžizam na globalnom nivou smanjio, UN predlaže i nastoji da se promene zakonski okviri, kako bi se izbegao ovaj vid diskriminacije, te starost ozbiljnije i pravičnije tretira. Potrebno je raditi i na edukaciji starijih, kao i ostalih članova društva, a posebno na integraciji starijih u društvo kroz zajedničke aktivnosti sa ljudima iz drugih starosnih grupa.

Obaveza br. 1 Strategije UNECE (Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija) o starenju: Uvođenje pitanja starenja stanovništva u sve oblasti politike sa ciljem da se društvo i ekonomija usklade sa demografskim promenama i razvija društvo koje odgovara svakom starosnom dobu.

„Posledice starenja stanovništva su značajne i duboko sežu u sve oblasti društva. Pitanja koja se tiču starenja stanovništva se stoga moraju uvesti u sve oblasti politike da bi se društvo i ekonomija uskladili sa demografskim promenama.

Ovaj izvod iz politike o starenju stanovništva razmatra mogućnosti da vlade to sprovedu u delo. U isto vreme ona sadrži primere dobre prakse“.

Pročitaj ceo tekst



Diskriminacija na osnovu starosnog doba

Zakon u klin, stvarnost u ploču

Branislava Opranović, 14.4.2022. god.

U Srbiji čak 60% starijih smatra da nisu ravnopravni u društvu. Da nevolja bude veća proteklih godina zabeležen je rast siromaštva među najstarijim građanima, što situaciju još dodatno pogoršava. U Srbiji živi oko dva miliona i dvesta hiljada penzionera. Više od 40 odsto njih ima penziju manju od 20.000 dinara. Podatak, kazuju analitičari, ukazuje na  rast stope siromaštva starijih osoba.

Pritužbe na diskriminaciju po osnovu starosnog doba u samom su vrhu kada je reč o ukupnom broju pritužbi na diskriminaciju, posle diskriminacije na osnovu invaliditeta, ispred roda i zdravstvenog stanja, kazuju podaci. Republička poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković iznela je da je " ... položaj starijih je kompleksan i nepovoljan, ne mali broj živi u siromaštvu, a neki stariji izloženi su zlostavljanju i zanemarivanju...“

Pročitaj ceo tekst

Nakon stečaja firme, vremešniji radnici ostaju bez šanse za novi posao

Maltretiranje, poniženje, očaj

Branislava Opranović, 12.4.2022. god.

Koliko ste rekli da imate godina? A, da... kontaktiraćemo vas. Doviđenja! –  Ovom rečenicom mnogi, koji su, silom prilika naterani da traže novi posao, a prevalili su pedesetu, čak i četrdesetu godinu, „počašćeni“ su u telefonskom ili direktnom razgovoru! Na žalost, najčešće ne zbog toga što nemju potrebne kvalifikacije, već isključivo zato što nisu više mladi. Ili, bolje rečeno, što poslodavci smatraju da su njihove godine prepreka da odgovore na sve izazove na budućem radnom mestu.

Od 130 ljudi koliko se lane za pomoć obratilo lokalnom ombudsmanu u Žitištu, a kada je reč o pravima iz radnog odnosa većina njih bila je iz fabrike Agroživ. Fabrika je otišla u stečaj, radnici se našli na ulici, a nad glavom su im ostale da lebde u vazduhu i neisplaćene zarade.

Pročitaj ceo tekst

Budi jedan od aktivnih - Starost nije bauk!

"Ejdžizam" prilikom zapošljavanja

Nataša Pušić Živanov, 10.4.2022. god.

Jedan od najdrastičnijih oblika diskriminacije Ejdžizmom je onaj prilikom zapošaljavanja. Sa obzirom da je svaka diskriminacija pa i ova zabranjena našim zakonima i pozitivno pravnim propisima, ona nije eksplicitna, naime nema više oglasa kao ranije kada su iz državne institucije, poput eminentnih medicinskih ustanova, postavljale oglase u kojima traže radnike određene stručne spreme, kvalifikacije, radnog iskustva ali su i kao uslov postavljali da na primer medicinska sestra ne može da bude starija od 30 godina. To što zakon zabranjuje i reguliše diskriminaciju ne znači da je nema, čak štaviše ova vrsta i ovaj oblik diskriminacije veoma je rasprostranjen u našem društvu. To najbolje znaju oni koji su nakon 45 godine ostali bez posla i pokušavaju da nađu odgovarajuće zaposlenje kako bi ostvarili pravo na penziju. Više u video prilogu.



Suočavanje sa diskriminacijom prema starima

Prepoznaj ejdžizam lakše ćeš ga promeniti

Branislava Opranović, 7.4.2022. god.

„Stara osoba je izgnanik u svom vremenu“, trdila je Simon de Bovoar.

Čak vek kasnije, makar kada je o Srbiji reč, imamo poražavajuću situaciju koja, na žalost, potvrđuje konstataciju čuvene francuske spisateljice i filozofkinje.

Mnoga istraživanja i analize, a na osnovu iskustava na terenu u kontaktu sa vremešnijim stanovništvom pokazuju da je diskriminacija na osnovu godina, ejdžizam, veoma rasprostranjena pojava u našem miljeu.    

Diskriminatorski odnos prema starosti je, na žalost ukorenjeni deo kulture balkanskih prostora, pa tako i Srbije. Ejdžizam je prisutan ne samo u poimanjima većine ljudi već i u  institucijama države, školskim lekcijama i udžbenicima.

Sociolozi i psiholozi ukazuju da je jedan od uzroka ejdžizma i to što sklanjanje iz  vidokruga i izolacija starih, a naročito nemoćnih ljudi, omogućava da oni koji ne spadaju u ovu grupaciju ljudi, potisnu saznanje i strah  o sopstvenoj starosti, te krajnjoj instanci, nemoći i smrti.

Pročitaj ceo tekst

Budi jedan od aktivnih - Starost nije bauk!

"Ejdžizam"

Nataša Pušić Živanov, 4.4.2022. god.

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

Ukidanje javnog prevoza

Diskriminacija i remećenje svakodnevnog života

Branislava Opranović, 2.4.2022. god.

Na teritoriji Vojvodine u naredne dve godine trebalo bi da bude uklonjeno vise od 400 kilometara regionalnih i lokalnih pruga. Pored ovoga i javne autobuske linije izmeđ mnogih sela i većih gradova i mesta, u Banatu, Bačkoj i Sremu već su ukinute. "Tanko" obrazloženje glasi: Neisplativo je! O ljudima ni reči!

Ovi potezi diskriminišu, ozbiljno pogađaju i remete svakodnevni život svih građana, posebno vremešnijih, kao i socijalno ugroženih, jer oni nemaju nikakvu drugu mogućnost prevoza (automobil, linijski taxi …). 

Činjenice da se mnogim građanima ukida mogućnost komunikacije između porodica i prijatelja, kao i onemogućava put do zdravstvenih, socijalnih, pravosudnih institucija, te otežava snabdevanje i zadvoljavanje mnogih drugih životnih potreba, kazuje da lokalne samouprave, te nosioci vlasti Pokrajine i Republike nemaju nameru da se posvete privrednom, socijalnom i saobraćajnom razvoju u korist građana. Pogotovo su ovim pogođeni naši stariji sugrađani, čime su očigledno i nepobitno diskriminisani.

Pročitaj ceo tekst



„Budi jedan od aktivnih – Starost nije bauk!“ - Opština Žitište kroz prizmu ombudsmana

Putokaz u borbi za veća prava svih građana

Branislava Opranović, 25.3.2022. god.

Živeti  u manjim opštinama u Vojvodina, naročito u Banatu, suprotno ubeđenjima, nije posebno idilično i konforno, ako govorimo o obezbeđivanju uslova za nesmetan svakodnevni život čoveka u komuni (komuna kao pojam u svakom smislu uređenog prostora i zajednice za život), naročito kada je reč o ljudima u prelaznoj životnoj dobi, kao i vremešnijim sugrađanima.

Kada se nesrećno poklope siromaštvo, nezaposlenost, nedostupnost mnogim komunalnim, pravnim, zdravstevnim i drugim uslugam, te ovome dodaju predrasude i sve „začini“ neinformisanošću, situacija postaje vrlo teška.

Mnoga preduzeća su se ugasila, ljudi na pragu pedesetih ostali bez posla, a sve je manja mogućnost ponovnog zapošljavanja… Paralelno s tim, kao uzrok i posledica nezaposlenosti i siromaštva u pojedinim sredinama izdvajanja iz opštinskih buđeta za socijalne potrebe i komunalnu opremljenost su sve manja. Shodno svemu ovome starije osobe, i zbog smanjivanja dijapazona dostupnosti komunalnih i inih usluga, bivaju potpuno zapostavljene i marginalizovane.

Pročitaj ceo tekst

„Budi jedan od aktivnih – Starost nije bauk!“

Grupa Budi jedan realizuje novi projekat

Projektni tim Grupe Budi jedan, 9.3.2022. god.

Grupa Budi jedan u saradnji sa partnerskom medijskom organizacijom Info Centar i uz finansijsku podršku Fondacije Ana i Vlade Divac, realizuje projekat „Budi jedan od aktivnih – Starost nije bauk!“.

Projekat je usmeren prvenstveno na informisanje i edukaciju građana i građanki o pojavi “ejdžizma” kao oblika diskriminacije koji preti da postane primaran u našem društvu i kao takav u visokom stepenu utiče kako na mentalno zdravlje, tako i na uključenost u socijalni i društveni život svih onih pogođenih ovom pojavom.

Projektni tim će u direktnom radu sa korisnicima uticati na promenu njihove samopercepcije o sopstvenim potencijalima, kao i na motivaciju da javno iznesu svoje potrebe, strahove, zabrinutost i izazove sa kojima se svakodnevno susreću, ali istovremeno i ukažu na svoje potencijale koji su korisni za zajednicu. Važan aspekt svih projektnih aktivnosti je i edukacija ove grupe građana da prepoznaju nasilje kojem su izloženi, a koje usled izolovanosti, ali i tradicionalnih postulata vaspitanja vrlo često ostaje neprimećeno, pa čak u određenim oblicima i prihvatljivo.

Pročitaj ceo tekst

Stojedanaest godina borbe za ravnopravnost

“Plus” sramno oslikava diskriminaciju

Branislava Opranović, 8.3.2022. god.

Napravili smo mali, brzi eksperiment: Osmi mart 2022. – kad sednete pred kompjuter i ukucate ovu sintagmu u neki od pretraživača prvo što će vam iskočiti na ekranu - uprkos očekivanjima da nas “ubodu” naslovi o protestnom maršu žena koji traje više od 100 godina - su ponude turističkih agencija za putovanja! To, zapravo i nije ni tako loše, jer šta je loše u predlogu i mogućnosti da nekuda otputujete! Pa, ako se izuzmu stvarnost i činjenice, ništa.

A, činjenice su sledeće:

Već stojedanaest godina traje borba žena za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost, a još je jako dalek i mukotrpan put do cilja.

U Srbiji ima više od 500.000 žena koje uopšte nemaju ni posao, ni prihode; Oko 420.000 žena u Srbiji starosti između 45. i 64. godine, prema zvaničnim podacima državnih institucija, spada ili u kategoriju nezaposlenih ili neaktivnih na tržištu rada. Gotovo polovina ukupno nezaposlenih žena ima više od 45 godina.

Pročitaj ceo tekst


Solidarnost iznedrila novi život porodici Stojanović

Iz hladnjače u kuću sa adresom

Branislava Opranović, 27.2.2022. god.

Kuća. Zidana kuća, krov, vrata, prozori… Kuhinja, struja … Toplo. Tepisi i krpare, čisto… Orman, odeća… Krevet. Svako ima svoj krevet! I posteljinu!

Svako ko, čitajući ove redove, pomisli – pa, šta, valjda je to normalno – nikada nije živeo u kamionskoj prikolici, hladnjači od deset kvadrata, bez prozora, zimi u hladnom, leti bez vazduha. Bez tekuće vode. S vetrom u kostima i nogama u vodi. S bubama na jastuku, koje gamižu i po hrani. Kada je ima. A, najčešće je nije bilo. Gladan ležeš, gladan se i budiš. Na dve se daske, noću, petoro ljudi šćućuri…I živi. Bez nade. I tako dvadesetčetiri godine! Negde na kraju atara…  

Tako, da tako su bitisali Stojanovići iz Gospođinaca – mama Suzana, tata Mihajlo i sinovi Nikola (20), Ratko (23) i Dragan (14). Dvanaestogodišnja ćerka Maja, bolešću odvojena od svoje porodice, od malena živi u hraniteljskoj porodici

Pročitaj ceo tekst

Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno

Fokus grupe, Žabalj

Nedostaju novac, stručnjaci, edukacija, informisanje...

Branislava Opranović, 27.1.2022. god.

Grupa Budi jedan je, u okviru projekta „Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!“, krajem minule godine organizovala i održala po tri fokus grupe u tri vojvođanska mesta – Gradu Novom Sadu, te opštinama Žitištu i Žablju. U svakom mestu održani su posebni susreti sa građanima, predstavnicima OCD, te predstavnicima institucija i nosilaca vlasti.

Cilj fokus grupa bio je dobijanje relevantnih informacija o specifičnim potrebama, problemima i izazovima u svakoj od ovih sredina. 

Pročitaj ceo tekst

Nakon požara u Ulici Jožefa Marčoka u Novom Sadu

Akcija solidarnosti i zagrljaji podrške za drugare

Branislava Opranović, 28.12.2021. god.

Sad opet imamo Bucu… Jako smo, brat i ja, bili tužni što je Buca ostala u sobi kada nam se zapalio stan…Plakali smo... Moji drugari iz razreda i učiteljica poklonili su nam novu zlatnu ribicu...Oni su jako dobri, obradovali su nas. Hvala. -  Prve su reči kojima desetogodišnja devojčica A.T., bez mimike na licu, uz široko otvorene oči, opisuje  svoje drugare i učiteljicu, tokom prvih susreta u školi, nakon tragičnog događaja u kome je ovoj četvoročlanoj porodici potpuno izgoreo stan i sve u njemu. Požar, u kome su izgorela dva stana i tavan višespratnice u Ulici Jozefa Marčoka u novosadskom naselju Liman IV, a u kome nije bilo ljudskih žrtava, dogodio se 13. decembra. 

I dok je vatra buktala bezmalo pet sati, mnoga deca su iz svojih domova skamenjena posmatrala užas – u toj zgradi koju liže veliki plamen, stanuju njihovi drugari!

Pročitaj ceo tekst



U Srbiji, danas, na Međunarodni dan ljudskih prava

Ekologija i vladavina prava kapisle za građanske proteste

Branislava Opranović, 10.12.2021. god.

Mnogi građani u većini gradova Srbije ovogodišnji Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar provode praktično na ulici – pred njima je treća subota zaredom, kada se, sva je prilika, opet spremaju da važne puteve i saobraćajnice širom zemlje blokiraju, nezadovoljni odnosom garniture na vlasti prema ekološkim problemima u državi.

Kapisla koja je pokrenula građane na demonstracije bila su dva zakona: Zakon o referendumu i Zakon o eksproprijaciji. Građani, demonstranti smatraju da država tim zakonima trasira put za dolazak ekološki opasne investicije Rio Tinta u rudnik litijuma u Zapadnoj Srbiji. A, rudnik litijuma, nepodeljena su mišljenja ekoloških organizacija i većine građana, ugrožava  životnu sredinu ne samo tog područja već čitavog sliva reka Save i Dunava, te, time atakuje na zdravu životnu sredinu i osnovno pravo građana na čistu zemlju, vazduh i vodu, na život u zdravom okruženju.

Pročitaj ceo tekst

Sećanje na godišnjicu Montrealskog masakra

Zaštita žena od nasilja – obaveza države

Branislava Opranović, 6.12.2021. god.

“Vi ste žene, vi ćete postati inženjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje.” – Ovo je 6. decembra, na današnji dan 1989. godine  uzviknuo na kanadskom univerzitetu u Montrealu, dvadesetpetogodišnji Marc Lepin naoružan poluautomatom i noževima. Tom prilikom ubio je 14 žena i ranio još trinaestoro ljudi (devet žena i četiri muškarca). Lepin, koji je, potom, izvršio samoubistvo, verovao je da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta.  Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio naročitu mržnju.

Širom sveta na današnji Međunarodni dan borbe protiv femicida,  obeležava se godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na taj tragičan događaj, a u okviru globalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.

Pročitaj ceo tekst

Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

Dosta tišiNE!

Branislava Opranović, 30.11.2021. god.

Ove godine je u Srbiji, od januara do oktobra, 17 žena ubijeno u nasilju u porodici – podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. U našoj zemlji je tokom epidemije korona virusom, zabeleženo 30 odsto više prijavljenih slučaja nasilja u porodici – kazuju podaci UNDP (Razvojni program Ujedinjenih nacija).

"Dosta tišiNE" slogan je pod kojim se u Srbiji započela globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Kampanja, koja je počela 25. novembra trajaće do 10. decembra. Slogan kampanje je, ujedno je i poruka ženskih i drugih organizacija civilnog društva, kojim se skreće pažnja na obaveze koje je Srbija preuzela ratifikovnjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a koja se, na žalost, i dalje ne primenjuje. Nasilje nad ženama nije samo problem žrtve, nije samo problem žena, već je problem čitavog društva.

Pročitaj ceo tekst



Međunarodni dan tolerancije

Popuštanje i pregovaranje sa zlom nije tolerancija

Branislava Opranović, 16.11.2021. god.

Svaki novi vek čovečanstvu nesumnjivo donosi mnoga dobra, ali i zla i oprečnosti. Tako je kada je i o toleranciji reč. Svedoci smo da nikada nije bilo više reči o toleranciji, a u isto vreme ni manje tolerancije među ljudima u svetu.

Ne računajući porodično okruženje, te roditelje koji deci (bar tako većina misli) pružaju svakodnevno primere kako se valja tolerantno ponašati prema drugima, šta je to, zapravo, tolerancija sada deca već uče od malena, u zabivištu.

Tu, potom dođemo i do definicije i po koje reči o istorijatu - Smatrajući da je nužno ukazati na sve opasnosti netolerantnosti, UNESCO je na današnji dan, 16. novembra 1995. godine usvojio Deklaraciju o principima tolerancije.

Onda se svi, ili bar, većina nas, ako ne zakunemo, a ono javno izjasnimo da smo za poštovanje i sprovođenje tolerantnosti i tpeljivost prema drugačijem i različitom – i tu se, uglavnom, sve završava, stavlja se tačka. Posao je obavljen, savest primirena i sve je na svom mestu!

Da gotovo u svakoj sekundi ljudskog postojanja i svakom milimetru našeg okruženja imamo i jasno vidimo primere izrazite i opake netolerantnosti,  takođe smo svedoci. 

Pročitaj ceo tekst

Aktivizmom do smanjenja siromaštva i društvenih promena

Snaga mreže solidarnosti

Branislava Opranović, 31.10.2021. god.

U glavu udara podatak da je prošlo osamdeset godina od kada je pred ljudski rod javno iznesena nepobitna činjenica, tvrdnja da se svako ljudsko biće rađa s pravom na slobodan pristup izvorima hrane, a u okviru čuvenog govora Teodora Ruzvelta, u januaru 1941. godine, o „četiri slobode“ -  slobodi govora i izražavanja, slobodi veroispovesti, slobodi pristupa osnovnim životnim potrepštinama i slobodi od straha.

Danas, na žalost još uvek, a osam decenija posle, čovečanstvo se suočava s ograničavanjem svih ovih postulata slobode, a najporaznije s rastućom pošasti siromaštva i gladi.

I dok nas, u isto vreme, preplavljuje poražavajuća činjenica da danas, prema najnovijim istraživanjima, u svetu gladuje više od 690 miliona ljudi, i dok se prema izveštaju UN iz 2020. godine s nedostatkom hrane bori blizu 9 odsto svetske populacije – istina je da je i sve veći broj ljudi  svestan pošasti siromaštva i gladi, želi aktivno da učestvuje i pomogne, te doprinese da bar najbliži čovek do njega ne bude gladan i siromašan.

Pročitaj ceo tekst

Mašinska škola u Novom Sadu: Ekološki aktivizam

Za mir u svetu, održavaj planetu!

Branislava Opranović, 25.10.2021. god.

Kada je reč o aktivizmu i aktivnoj posvećenosti nekom opšte društveno korisnom cilju, koji se tiče različitih oblasti života i životnog okruženja, neretko smo skloni da saspemo drvlje i kamenje na mlade ljude. Te oni ni u čemu ne učestvuju, te sve ih mrzi, gledaju samo svoja posla, bez empatije su i svesti o delanju bez materijalne koristi, odmah pitaju koliko se plaća... Bahati su, smeće bacaju gde stignu, ne vide dalje od nosa, ne misle na budućnost... Neinformisani su, ne čitaju ništa, indiferentni su i ne haju za očuvanje životne sredine...

Da nije baš tako, dobronamerni bi pronašli pregršt suprotnih primera i to svuda oko nas. Samo ako se malo osvrnemo i bolje pogledamo. Kada je reč o naporima za očuvanje životne sredine i ekološkom aktivizmu, razni su i različiti načini, alati i putevi koje su aktivisti izabrali za svoju mukotrpnu i upornu borbu. 

Jedan od takvih valjanih primera, a na sasvim poseban način, a prostrt pred oči na hiljade građana nalazi se na Bulevaru kralja Petra I u Novom Sadu.

Pročitaj ceo tekst



Solidarni Novosađani razmenili darove sa Grupom B1, organizacijom kuda.org i Obrokom za porodicu 3 M

Pun tanjir na velikom stolu solidarnosti

Branislava Opranović, 22.10.2021. god.

Veliki, lepo postavljen, dugačak sto prepun đakonija. Na stolu prekrivenom stoljnjakom, po sredini diskretno svetle stone lampe.  Stotinak ljudi upravo ustaje nakon bogatog doručka, koji se prijatno odužio… Smenjuju ih drugi ljudi, koji nestrpljivo čekaju ručak… … Činije s ručkom koji se puši i miriše iznose Novosađani koji su ga pripremili za svoje komšije i sugrađane čiji tanjir koliko do juče nije bio ni pun, ni topao. Svi se osmehuju…

Ovako bi, kao u prethodnim redovima, izgledala slika koja bi, da smo je oživeli, zapravo odražavala ono što smo postigli nakon dva dana humanitarne akcije razmene darova “Svetlo za život” – hrana u zamenu za stonu lampu (iz jedinstvene, donirane kolekcije lane u Zrenjaninu preminulog Slobodana Berdovića Boba, dugogodišnjeg člana legendarne postave Dubrovačkih trubadura).

Pročitaj ceo tekst

Povodom 17. oktobra Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva

Svetlo za život – humanitarna razmena darova

Branislava Opranović, 15.10.2021. god.

Uvereni da su sve žalosti manje, kad čovek nije gladan, a pod motom “Svetlo za život”,  Grupa Budi jedan, Centar kuda.org i Obrok za porodicu 3M pridružuju se obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva (17. oktobar) organizovanjem humanitarne akcije prikupljanja hrane za gladne i siromašne Novosađane.

Zvanične brojke govore da u Srbiji 500.000 ljudi živi ispod granice siromaštva, a oko 250 hiljada građana koristi novčanu socijalnu pomoć!

To su ljudi koji nemaju dovoljno prihoda da zadovolje osnovne životne potrebe, ne mogu da se zaposle, nemaju odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama...

Akcija Grupe Budi jedan, Centra kuda.org i Obroka za porodicu 3M – humanitarna razmena darova održaće se u subotu 16. oktobra od 14 do 17 časova u novosadskom naselju Detelinara, na platou ispred pošte 21113 i Centra kuda.org, Braće Mogin 2.

Pročitaj ceo tekst

Grupa B1, Mihajlo Agbaba i Gradska biblioteka u akciji pomoći Kristini i Veljku

Majušni oblačići čine veliki oblak darovanja

Branislava Opranović, 29.9.2021. god.

Kristina i Veljko Ristić, trogodišnji blizanci oboleli od cerebralne paralize moći će da idu na vežbe i narednih desetak dana - toliko je novca (41.890 dinara), zahvaljujući solidarnim Novosađanima, sakupljeno na prodajnoj izložbi slika Mihajla Agbabe, u nedelju, tog sunčanog jesenjeg dana koji je za nama, na uglu Dunavske ulice tokom zajedničke humanitarne akcije sa Grupom Budi jedan (Grupa B1) i Gradskom bibliotekom.

 -Ako svako od nas učini samo malo, tek pomalo, to će u krajnjem ishodu biti i te kako mnogo i značajno. Kada bi - dobro, ne možemo svi - mnogi od nas, dali jedan mali, najmanji deo sebe za sreću drugih, na tom bi se nebu od majušnih oblačića stvorio jedan veliki oblak darovanja... a, ima nas mnogo... I nas i nevoljnika – ovako to zamišlja Mihajlo Agbaba, samouki slikar. – Kako sam spojio slikanje i humanitarni rad – pa, lepo, emocijama! 

Pročitaj ceo tekst



Akcija Grupe B1 za pomoć deci porodice Ristić

Čovek je srećan kad može drugog da usreći

Branislava Opranović, 21.9.2021. god.

Novosađanka Slađana Ristić ima 39 godina. Lepa je, vedra i negovana žena. Oči joj se cakle i titraju kao na zejtinu. Sagovornika gleda pravo u oči i osmehuje se, kao da je svakog trenutka spremna da ga srdačno zagrli. Dok govori maše rukama, otvoreno i slikovito objašnjava. Često se smeje. Lavica je u horoskopu. I u životu.

Ona i suprug Momčilo imaju troje dece – desetogodišnjeg Stefana i trogodišnje blizance Kristinu i Veljka. Blizance je Slađana na svet donela, nakon trudnoće s ozbiljnim, čestim komplikacijama, posle samo šest i po meseci. Porođaj je bio vrlo težak. Ozbiljne zdravstvene i po život opasne teškoće bebe su imale već prvih trenutaka po rođenju. Lekari su, ipak, uspeli da se izbore za njihove živote. Majka je prvi put videla svoju decu 20 dana nakon što ih je rodila! Deca, konstatovali su lekari, imaju cerebralnu paralizu i kasne u razvoju. Porodica u šoku i brizi. Sve njih Slađana teši, kaže da će sve, vremenom, biti u redu i lavovski drži glavu gore!

Pročitaj ceo tekst

Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!

Aktivizam na novosadski način: Živi zid za odbranu Šodroša

Branislava Opranović, septembar 2021.god.

Građani se bude i bune! Njihov aktivizam širom planete Zemlje, osim za odbranu ljudskih i građanskih prava, u službi antiratnih i mirovnih pokreta, poslednjih godina sve je žešći i glasniji kada je reč o očuvanje prirode i čitavog ekološkog sistema. Klimatske promene kojima smo svedoci, crveni su alarm za čovečanstvo, tvrde naučnici Ujedinjenih nacija u svom najnovijem, avgustovskom izveštaju!

 

I čini se - na žalost, ili na sreću, pokazaće, sva je prilika, skora budućnost – da se glas naučnika manje čuje od glasa građana, aktivista pojedinačno i u okviru raznih sve mnogobrojnijih udruženja. Aktivisti su možda uporniji i glasniji! Ili imaju čvršće stavove i običnim ljudima, laicima prijemčivije i razumljivije pokazatelje i primerenije metode borbe. Da, građanima primerenije metode borbe, metode udruživanja i okupljanja oko odbrane jedne ideje, koje utiru put društvenim, socijalnim, sociološkim, kulturološkim, ekološkim i raznim drugim vrstama promena.

Pročitaj ceo tekst

Uspešna ulična akcija u Novom Sadu o BPP za građane

Struka i razumljiv jezik

Projektni tim Grupe Budi jedan, 1.9.2021. god.

Ako smo radi da osvestimo i adekvatno informišemo što širi krug ljudi, a da to bude transparentno i u najkraćem mogućem roku, treba prići građanima potkovan stručnim znanjem, a razumjivim jezikom, na način na koji im to najviše odgovara - još jednom se pokazalo da je direktan razgovor s građanima ono što daje najbolje rezultate, pa i, ili pogotovo, kada je informisanje po određenoj temi u pitanju. Tako je i bilo u nedavnoj akciji Grupe Budi jedan (B1) u Novom Sadu na Trgu republike.

Kako bi što više građana/ki Novog Sada bilo informisano o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, tim Grupe Budi jedan sproveo je akciju na otvorenom i u direktnom razgovoru sa sugrađanima/kama odgovarao na pitanja ko, kako i pod kojim uslovima može da ostvari pravo na besplatnu pravnu pomoć (BPP). 

Pročitaj ceo tekst