Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!

O toleranciji, ili – sloboda i blizina nosa

Branislava Opranović, avgust 2021. god.

Ljudi se ne rađaju tolerantni, (ili netolerantni) – ta se oosobina, kada je reč o tolerantnosti, usađuje od najranijeg detinjstva, te uči i razvija čitavog života. Potrebno ju je “samo” svakodnevno negovati i “zalivati”.

Reklo bi se, kako su nam činjenice, poruke i poduke iz prethodne rečenice svima poznate, te da ih je, stoga, vrlo lako i usvojiti. Na žalost. Ni blizu nije tako. Mahom smo svi, manje ili više netolerantni, a da, u isto vreme, za sebe najčešće mislimo da smo baš tolerantni. Uglavnom, ljudi ne propuštaju priliku da to i istaknu u svakom trenutku.

Puna su nam usta tolerancije. Primera je - počev od porodice, do javno promovisanih iskrivljenih stavova o drugačijima po very, naciji, polu, rodu, domaćima i dođošima- sijaset. Počnimo od banalnog gledanja TV prenosa fudbalske utakmice u porodičnom okruženju. Roditelj koji glasno, rečju i pokretima grdi i psuje igrače tima za koji ne navija i nehotice daje loš primer detetu. Loš i, na žalost, pamtljiv! Ako su, kojim slučajem, sportski protivnici i različite nacije, a medju njima ima i ljudi različite boje kože – stvar se ozbiljno komplikuje! 

Od toga, pa do rečenice sa rasističkom porukom - nemam ja ništa protiv „crnaca“, ili ovih „žutih“, ali bih ubio ćerku od batina kada bi mi takvog nekog dovela na vrata – samo je korak.

Sledeće pitanje je: Da li shvatate da ste upravo pretili ženskom detetu da ćete je prebiti ako se zagleda u nekog muškarca, samo zato što je druge rase, a ne zbog toga jer je, na primer, neradnik ili kriminalac, te da niste ni pomislili da biste mogli da razgovarate s njom, o bilo čemu, pa i o ovome, dakle rečima, a bez batina?

Ako je to čuo i njen mlađi brat, korak je do mogućnosti da se pobije s drugarom iz razreda, samo zato što njegovi roditelji rade u obližnjoj Kineskoj radnji.

O „promociji“ neprihvatljivog modela ponašanja nasilja prema ženama da ne govorimo.

E, dosta mi je i ovih dođoša, naša deca nemaju mesta u obdaništu...

Ko, migranti – to su sve sam lopov do lopova, oni napadaju naše žene, treba ih se čuvati!

Vest sa TV ekrana: Pretučen opozicioni lider već dugo izazivao i tražio kavgu.

Ne zaboravljamo i ne opraštamo šta su oni, svi oni, kolektivno (Srbi, Hrvati, Muslimani...) nama radili za vreme rata! Osveta, osveta! Nož, žica...!Ne preterujemo i odgovorno tvrdimo: Takvih eksplicitnih primera i poruka ne samo da su nam pune društvene mreže, stranice novina, radio i tv emisija,već i zidovi naših kuća. Takve i slične poruke i govor mržnje izazivaju, te najčešće prouzrokuju krv! Jer, reč ume da poseče gore od mača, što je, na žalost i potvrđeno ne tako davnih, devedesetih godina na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Jezik rata pripremio je teren za istinsko ratovanje!

Stalno pronalaženje ovih ili onih neprijatelja, svedoci smo i danas, produbljuje jaz između ljudi, a sve se prenosi, te prosto lepi na generacije koje dolaze za nama.

Ovo je, na žalost, u Srbiji danas, gotovo svakodnevica. Da nije tako, zar bi bilo tuča, ubistava, vršnjačkog i porodičnog nasilja ... ?

U društvu koje samono  deklarativno iznosi svoje stavove o toleranciji, a dela sasvim suprotno, do pozitivnih promena, koje podrazumevaju toleranciju - ne može doći. Bez tolerancije u društvu nema apromena.

Da bi se ovakvo okruženje  i društveni milje nabijen agresijom i mržnjom promenio mnogo vode još mora da protekne Dunavom. Mnogo lekcija mora biti zapisano u dečije udžbenike u roditeljske i glave svih nas. Dakle, pojedinac, svako od nas, može i mora da inicira promene u svojoj glavi - dobrom voljom, obrazovanjem, otvorenošću za nova saznanja... Društvo, pak, mora da oformi milje u kome se jasno razlikuje dobro od lošeg, valjano od zla, prihvatljivo od neprihvatljivog ponašanja... I na kraju, a ne i najmanje važno, već upravo suprotno – samojaki ljudi su tolerantni, a takvi jaki i svesni pojedinci moraju da se udružuju, jer je tako, u solidarnosti, njihova snaga veća i delotvornija. Promena je moguća ako smo solidarni, te svoje tolerantne stavove prenosimo na druge, na decu i komšije, poznanike, prijatelje i neprijatelje, saradnike i kolege... Društveni zadatak tolerantnih ljudi je da igrade vodič ka dobrim delima.

Uvereni smo da bi jedna od lekcija, koju bismo svi mi morali da čitamo svakodnevno ne bi li je usvojili i primenili, morala bi biti, između ostalog, i ova engleska izreka:

„Sloboda pokreta tvojih pesnica ograničena je položajem nosa tvog bližnjeg“

Jesen pred nama će i ove godine, 16. novembra doneti podsećanje na Međunarodni dan tolerncije, kojeg je UNESCO ustanovio 1995. godine donevši Deklaraciju o principima tolerancije, želeći da ukaže na sve opasnosti i izazove netolerancije. Tolerancija je,kaže se, između ostalog, „poštovanje, prihvatanje i cenjenje bogate različitosti kultura našeg sveta, naših oblika izražavanja i načina bivstvovanja ljudima. Negovana je znanjem, otvorenošću, komunikacijom i slobodom misli, savesti i verovanja. Tolerancija je harmonija različitosti. To nije samo moralna obaveza, to je takođe i politički i pravni zahtev. Tolerancija, vrlina koja mir čini mogućim, dorpinosi zameni kulture rata, kulturom mira. Tolerancija je odgovornost koja podržava ljudska prava, pluralizam (uključujući i kulturni pluralizam),demokratiju i vladavinu prava. Uključuje odbacivanje dogmatizma i apsolutizma i afirmiše standarde postavljenje u međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima…”

Naš je, pak, zadatak da ne zaboravimo da se tolerancija ne uvodi uredbom. Ona se uči i stvara i po njenim se postulatima permanentno dela.

Ne treba zaboraviti da model tolerantnog ponašanja ne sme da se brka sa nužnom netolerancijom u posebnim slučajevima, kao što je netolerantnost prema nasilju. Podsećamo: Kampanja „Nulta tolerancija” – Edinburg, Škotska 1992. www.zerotolerance.org.uk Ženski odbor Okružnog saveta Edunburga je 1992. u saradnji s lokalnim ženskim organizacijama pokrenuo je Kampanju za nultu toleranciju, prvu evropsku kampanju za podizanje svesti kojoj je bio cilj osporavanje društvenih stavova odobravanja prema fizičkim i seksualnim napadima na žene i devojke i rušenje mitova i stereotipa o muškom nasilju nad ženama.

Ovaj tekst nastao je uz finansijsku pomoć Evropske unije kao deo projekta “Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!” koji Grupa Budi jedan sprovodi u okviru Programa Solidarno za prava svih - podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran autor  i Grupa Budi jedan i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.

Comments: 0