Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!

SOLIDARNOST - reč koja se zagubila između redova

Nataša Pušić Živanov, avgust 2021. god.

Po definiciji solidarnost je svest o zajedničkim interesima, ciljevima, standardima, delovanju i sl. koje stvara psihološki osećaj jedinstva grupe, odnosno zajednice. Bez principa solidarnosti zajednica ne može da postoji, ona je zajedno sa tolerancijom vezivno tkivo koje nas vodi ka pravičnoj i prosperitetnoj zajednici, odnosno društvu.

Solidarani smo kada razmišljamo i preduzimamo akciju koja doprinosi ostvarenju nekog cilja koji je human, pravedan, zasnovan na principu ravnopravne raspodele resursa u zajednici, zalaganje za prava pojedinaca ili grupa koja su ugrožena delovanjem ili odustvom zaštite od strane institucija koje bi trebale to da učine.

Polazna tačka za izgradnju solidarnog društva jeste pojedinac, njegova savest, integritet i svest o sopstvenom potencijalu koji usmeren na opšte dobro može da utiče i donese pozitivnu promenu. Poslednji događaji vezani za pandemiju COVID 19, pokazali su da takva svest postoji. Mnogobrojni pojedinci angažovali su se kao volonteri za pomoć starijim sugrađanima, besplatno su se šile maske, prikupljana je hrana i neophodne potrepštine za beskućnike, čuvala su se komšijska deca i nekako, bez da je postojao vođa i centralna koordinacija, zajednice su se samoorganizovale. Sličan odnos pokazali smo i u slučaju poplava 2014. godine ili prikupljanja sredstava za lečenje obolele dece u inostranstvu. Humanost dakle nije zakazala. Solidarni smo očigledno kada je u pitanju neki očigledan i neupitan human cilj, odnosno pitanje trenutnog života i smrti. Ali šta je sa svim ostalim problematičnim situacijama u lokalnim zajednicama ili stanjem radnih prava u pojedinim fabrikama, naporima aktivista i aktivistkinja za zaštitu ljudskih prava i udruženja građana? Zbog čega je njihovo delovanje upitno, šta je ono što nas koči da sopstveni potencijal usmerimo da im pomognemo u ostvarivanju cilja koji se tiče, možda u ovom trenutku ne nas lično, ali pogađa naše poznanike, prijatelje ili zajednicu uopšte? 

Razlozi su višestruki. Sa jedne strane oni jesu lični, i zavise od toga koliko empatije jesmo u stanju da osetimo prema nekome koji je na bilo koji način ugrožen, koliko jesmo u stanju ne samo da gledamo nego i vidimo, ne samo da slušamo, nego i čujemo, koliko jesmo u stanju da sem sporadičnih činova velikodušnosti, prihvatimo sopstvenu odgovornost za stanje u društvu i pružimo sopstveni doprinos promeni. Sa druge strane, jezik mržnje, osude, pa čak i iz najvišeg zakonodavnog tela, Narodne skupštine R. Srbije, odsustvo istinitih i pravovremenih informacija u mejnstrim medijima doprinose daljoj polarizaciji društva, stalnim orkestriranim podelama, za koje zapravo ne postoji nijedan racionalan razlog. Veliki deo odgovornosti leži i na akademskoj zajednici, odnosno stručnjacima iz svih naučnih oblasti, koja utišana, nekako uporno odoleva da pravovremeno upozori javnost na negativne i vrlo često nepopravljive efekte odluka nosioca vlasti, bilo da se radi o donošenju zakona ili planiranja lokalnog budžeta.

Bez solidarnosti nema promene. To je fakat. Da li je moguće da nas u Novom Sadu, Beogradu ili drugom kraju Srbije ne zanima izgradnja pogubnog zagađivača Linglong u Zrenjaninu? Da li sem što se zgražavamo u komentarima na društvenim mrežama reagujemo na oduzimanje stana od strane izvršitelja profesorki u penziji koja ga je potpuno uredno i u skladu sa zakonom stekla?  Verujem samo dok ne dođe momenat i vetar zaduva na našu stranu, dok mi sami ili neko nama blizak ne nastrada. Ali da li mora tako? Lokalni  aktivisti u Zrenjaninu još pre prvog ašova upozoravali su o dalekosežnim posledicama izgradnje ove fabrike, o svim protivzakonitim radnjama koje prate i dovode u pitanje legitimnost dokumentacije kojima investitor raspolaže. Aktivisti u Beogradu i Novom Sadu redovno brane prinudna iseljenja čitavih porodica, neki drugi ukazuju na koruptivne radnje lokalnih vlastodržaca, primera pojedinačnog aktivizma u svim lokalnim sredinama je puno. Ono što im je zajedničko jeste odsustvo solidarnosti šire lokalne i društvene zajednice i veliki pritisak na koji trpe, od otvorenih pretnji putem tabloidnih medija, preko ucena na radnom mestu, pa sve do onih najdrastičnijih primera fizičkog nasilja. RTS kao nacionalni servis ostaje nem, a time i šira društvena zajednica uskraćena za ove veoma važne informacije. Lokalnih medija gotovo i da nema, pa se stiče utisak da se informisanje preselilo isključivo na praćenje objava putem društvenih mreža i portala. Upravo u tome, nekako i vidim vrlo suptilno osmišljenu zamku. Nezadovoljni građani nezadovoljstvo i solidarnost iskazuju u mnogo većoj meri u komentarima na društvenim mrežama, nego preduzimanjem konkretnih akcija zajedeno sa svojim sugrađanima. Drugi alat koji se besumučno koristi u obmani i odvraćanju društva da se solidariše, osloni na sopstveni potencijal i preduzme odgovornost za stanje sredine u kojoj živi, je sve takve „pobunjenike“ jednostavno prozvati stranim plaćenicima ili teoretičarima zavere, proveren recept koji eto, uspeva već decenijama.

U državi u kojoj zakon nije isti za sve , gde je slobodno promišljanje dovedeno do nivoa jeresi, gde medija gotovo i da nema, a mi građani postojimo zbog institucija, a ne obrnuto, u kojoj građani strahuju od vlasti  do te mere da je autocenzura imperativ društveno prihvatljivog ponašanja, nameće se zaključak da bazični, strukturalni uzroci siromaštva, nejednakosti, nedostatka posla, uskraćenih radnih prava, diskriminacije i ekološke katastrofe pred vratima, ne mogu da se reše bez ponavljanja osnovinih lekcija o solidarnosti, toleranciji i integritetu. Zato Budimo aktivni delujući solidarno u svojoj zajednici!

 

 

Ovaj tekst nastao je uz finansijsku pomoć Evropske unije kao deo projekta “Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!” koji Grupa Budi jedan sprovodi u okviru Programa Solidarno za prava svih - podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran autor  i Grupa Budi jedan i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.

Comments: 0