Sećanje na godišnjicu Montrealskog masakra

Zaštita žena od nasilja – obaveza države

Branislava Opranović, 6.12.2021. god.

“Vi ste žene, vi ćete postati inženjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje.” – Ovo je 6. decembra, na današnji dan 1989. godine  uzviknuo na kanadskom univerzitetu u Montrealu, dvadesetpetogodišnji Marc Lepin naoružan poluautomatom i noževima. Tom prilikom ubio je 14 žena i ranio još trinaestoro ljudi (devet žena i četiri muškarca). Lepin, koji je, potom, izvršio samoubistvo, verovao je da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta.  Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio naročitu mržnju.

Širom sveta na današnji Međunarodni dan borbe protiv femicida,  obeležava se godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na taj tragičan događaj, a u okviru globalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.

Žene ubijene u masakru postale su tragični simbol nepravde prema ženama: Anne-Marie Edward, Anne-Marie Lemay, Annie St. Arneault, Annie Turcotte, Barbara Daigneault, Barbara Maria Klueznick, Genevieve Bergeron, Helen Colgan, Maud Haviernick, Maryse Laganiere, Maryse Leclair, Michele Richard, Natalie Croteatu i Sonia Pelletier.

Ženske grupe širom Kanade i sveta organizovale su javna okupljanja, marševe i komemoracije. Inicirana je podrška za obrazovne programe kojima bi se stalo na kraj nasilju nad ženama. Vlade mnogih zemalja obavezale su se da će se boriti protiv nasilja nad ženama. 

Tokom prošle godine, kaže statistika, na svakih 11 minuta u svetu je jedna žena ubijena od strane partnera ili člana porodice! Tokom prethodne decenije u Srbiji su partneri i drugi muški članovi porodice ubili najmanje 350 žena!

Povodom današnjeg Međunarodnog dana borbe protiv femicida, pod motom - Stop ubijanju žena – i mnoge nevladine organizacije u našoj zemlji, na čelu sa Autonomnim ženskim centrom, solidarno su se pridružile današnjoj uličnoj akciji u Beogradu, i/ili organizovale slične skupove u svojim sredinama. Jedinstven je stav da je obaveza države da zaštiti žene od nasilja, te da zaštita ne sme ostati deklarativna. Samo blagovremena i adekvatna reakcija, otkrivanje, zaustavljanje i sankcionisanje muškog nasilja prema ženama može sprečiti nova ubistva žena.

Žene, između ostalog, pozivaju institucije na odgovornost i traže „da se istraži zašto institucionalni sistem nema kapaciteta da identifikuje nasilje koje može rezultirati smrtnim ishodom i spreči ubistva žena, kao i da se ustanovi da li je bilo učinjenih propusta u postupanju po prijavama koje su prethodile femicidima i sankcionišu odgovorni“.

One podsećaju da je, osim borbe sa pandemijom, ovu godinu obeležio je i niz prijava za seksualno nasilje u kojima su osumnjičeni bili poznate ličnosti, javni funkcioneri, profesori i drugi, a u kojima žrtve nisu u dovoljnoj meri dobile podršku institucija, ali ni stručne i opšte javnosti. AŽC i srodne organizacije civilnog društva upozoravaju da „nekažnjivost, okrivljavanje i zastrašivanje žrtvi, podrivanje njihovog kredibiliteta, te promovisanje nasilnika i nasilja, ne mogu doprineti ni smanjenju nasilja prema ženama, ni sprečavanju ubistava“. 

Ovaj tekst nastao je uz finansijsku pomoć Evropske unije kao deo projekta “Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!” koji Grupa Budi jedan sprovodi u okviru Programa Solidarno za prava svih - podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran autor  i Grupa Budi jedan i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.

Comments: 0