U Srbiji, danas, na Međunarodni dan ljudskih prava

Ekologija i vladavina prava kapisle za građanske proteste

Branislava Opranović, 10.12.2021. god.

Foto: Maja Tomić
Foto: Maja Tomić

Mnogi građani u većini gradova Srbije ovogodišnji Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar provode praktično na ulici – pred njima je treća subota zaredom, kada se, sva je prilika, opet spremaju da važne puteve i saobraćajnice širom zemlje blokiraju, nezadovoljni odnosom garniture na vlasti prema ekološkim problemima u državi.

Kapisla koja je pokrenula građane na demonstracije bila su dva zakona: Zakon o referendumu i Zakon o eksproprijaciji. Građani, demonstranti smatraju da država tim zakonima trasira put za dolazak ekološki opasne investicije Rio Tinta u rudnik litijuma u Zapadnoj Srbiji. A, rudnik litijuma, nepodeljena su mišljenja ekoloških organizacija i većine građana, ugrožava  životnu sredinu ne samo tog područja već čitavog sliva reka Save i Dunava, te, time atakuje na zdravu životnu sredinu i osnovno pravo građana na čistu zemlju, vazduh i vodu, na život u zdravom okruženju.

Formalno, zakoni su, bar za sada, povučeni - Vlada Srbije je sredinom nedelje saopštila da je povukla Zakon o eksproprijaciji, koji je Skupštini Srbije na ponovno odlučivanje vratio predsednik Aleksandar Vučić, a predložila je i izmene četiri člana Zakona o referendumu.

Foto: Maja Tomić
Foto: Maja Tomić

Ali, kako se trenutna situacija sa obe strane – i ona na ulici i ona oličena u polugama vlasti - iz časa u čas menja, tek će vreme pokazati razvoj ovog nesumnjivo burnog i značajnog perioda u Srbiji, te epilog vrele priče o probuđenoj ekološkoj svesti, brizi građana za zemlju, vazduh i vodu koji ih okružuju, te vladavini prava u zemlji. Dok jedni smatraju da povlačenje spornih zakona znači da su zahtevi građana ispunjeni i da stoga valja prekinuti proteste, drugi poručuju; „Dok ne ispratimo Rio Tinto iz Srbije nema prekida protesta, zabluda je da će samim povlačenjem ovih zakona stati Rio Tinto u Srbiji, i da neće nastaviti da radi posao na terenu". 

Međunarodni dan ljudskih prava 10. decembar obeležava se širom sveta kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti. Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Foto: Nikola Stojanović
Foto: Nikola Stojanović

Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno i etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koji drugi status.

U Republici Srbiji ljudska prava su zagarantovana Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.

Međutim, građani u protestnoj koloni, kao i aktivisti mnogih organizacija civilnog društva, te ekološke organizacije najveći problem po pitanju ljudskih prava u Srbiji vidi generalno u nedostatku vladavine prava, te na polju slobode medija, prava manjina, odnosu prema ratnim zločinima...

Mnoge propuste, slabosti i nedoslednost u vladavini prava u Srbiji kritikovala je i Evropska komisija, o čemu jasno govori i činjenica da tokom godine, koje je gotovo već za nama, nije nije otvoreno ni jedno pregovaračko poglavlje.

Tokom prošle 2020. godine u Srbiji su, po izjavama saradnika Beogradskog centra za ljudska prava, kršena neka od osnovnih ljudskih prava - prava slobode kretanja, izražavanja, mirnog okupljanja, pravo na zdravlje, na slobodu medija i slobodno informisanje i mnoga druga.

Ovaj tekst nastao je uz finansijsku pomoć Evropske unije kao deo projekta “Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!” koji Grupa Budi jedan sprovodi u okviru Programa Solidarno za prava svih - podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran autor  i Grupa Budi jedan i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.

Comments: 0