Kampanja „Mogu da neću, ljubav nije nasilje!

Prekid veze zbog objavljivanja intimnih fotografija

Branislava Opranović, 03.08.2020.

Trećina devojaka srednjoškolskog uzrasta kaže da je gotovo svaki vid digitalnog nasilja koji im se desio više puta počinio njihov aktuelni ili bivši partner, i češće od momaka ističu da su se osećale bespomoćno i uplašeno, dok momci češće ističu da to nisu doživeli kao važnu stvar.

 

Više od trećine mladih oba pola (39% devojaka i 38% momaka) bilo je izloženo dobijanju neželjene fotografije nečijih intimnih delova tela u inboks - pokazuju, između ostalog, podaci u okviru analize iz ankete koju je krajem prethodne i početkom ove godine sproveo Autonomni ženski centar (AŽC) u okviru svoje višegodišnje kampanje posvećene devojkama i momcima srednjoškolskog uzrasta “ Mogu da neću, ljubav nije nasilje”.

 

U istraživanju je učestvovalo 248 mladih iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Paraćina i Prijepolja i, iako nije reč o reprezentativnom uzorku, ono može poslužiti kao uvid u stanje na terenu i kao osnov za produbljivanje teme i nova istraživanja.

 

Podaci kazuju da je više od polovine srednjoškolki u Srbiji bilo je izloženo onlajn komentarima seksualne sadržine, a gotovo svaka deseta je doživela da neko objavi onlajn njene fotografije ili videe koje je toj osobi privatno poslala. U isto vreme više od polovine momaka istog uzrasta bilo je izloženo onlajn pretnjama fizičkim nasiljem, a njih 15% je doživelo pritisak da gledaju pornografiju ili učestvuju u činovima inspirisanim pornografijom.

 

O takozvanoj „osvetničkoj“ pornografiji – objavljivanju intimnih fotografija/videa partnerke, bez njene saglasnosti - na pitanje šta bi uradila/uradio da si na mestu devojke kojoj se to desilo, većina mladih kaže da bi takvu vezu prekinuli (dve trećine devojaka i dve petine momaka), a trećina njih bi se za pomoć obratila svojim roditeljima.

 

„Iako devojke pokazuju da znaju da je takvo ponašanje neprihvatljivo, kao i da je ova vrsta nasilja nešto što ih duboko intimno pogađa, zabrinjava podatak da visok procenat mladih oba pola svaljuje krivicu na žrtvu. Skoro trećina devojaka i momaka ističu da je devojka čije su gole fotografije završile na internetu sama kriva za to što se dogodilo“, navodi Sanja Pavlović iz AŽC, navodeći da je reč o snažnim patrijarhalnim uverenjima po kojima su žene krive za nasilje koje su pretrpele, a ne onaj ko je nasilje počinio.

 

U okviru AŽC Kampanje “Mogu da neću ljubav nije nasilje!“  lansirana je stranica Nechupedia (mogudanecu.rs/nechupedia) – onlajn vodič za prepoznavanje digitalnog nasilja u partnerskim vezama srednjoškolaca i srednjoškolki.

 

AŽC navodi da će Nechupedia u narednom periodu biti dopunjavana interaktivnim pričama, igricama, ilustracijama i video materijalima kreiranim za mlade i zamišljena je tako da im bude koristan vodič kroz odrastanje i proživljavanje ljubavnih i drugih emotivnih iskustava.

 

„Rezultate ankete o digitalnom nasilju i mladima posebno je značajno danas posmatrati u ključu trenutne situacije sa pandemijom i povećanim vremenom koje mladi provode na internetu. Zato je važno ne umanjivati iskustva mladih i uložiti dodatne resurse u podršku i zaštitu onima koji su izloženi bilo kom vidu digitalnog nasilja“, upozorava AŽC .

 

U Kampanju „Mogu da neću“ su se, pod istim nazivom, uključile i organizacije iz Hrvatske, Mađarske i Španije. I u ovim zemljama je istraživanje o digitalnom  nasilju i mladima pokazalo slične tendencije u iskustvima i stavovima srednjoškolki i srednjoškolaca.

 

Comments: 0