Konferencija Grupe B1: Analiza primene Zakona o BPP i povećanje aktivizma građana i OCD

Energija sitnih, a velikih pobeda nad ravnodušnošću i neznanjem

Branislava Opranović, 28.8.2021. god.

Potreba građana za besplatnom pravnom pomoći (BPP) daleko prevazilazi sve što, u ovom momentu, državne institucije i većina njenih predstavnika u lokalnim samoupravama, te obučenost i stepen angažovanja ljudi, kao i predviđeni budžeti zajedno čine i omogućavaju da svest i vest o pravu na BPP stigne do građana. Ako se ovome doda činjenica da više od 500.000 građana naše zemlje živi ispod granice siromaštva kristalno je jasno kolika je potreba da se glasno i što češće, u krugu što više ljudi govori o postojanju, sadržini, primeni, kao i o valjanim, i nedovoljno preciznim rešenjima Zakona o BPP. Konstataciju iz prethodnih redova, na žalost dodatno onespokojava činjenica da 90 odsto ljudi - od na hiljade građana sa kojima je Grupa Budi jedan (Grupa B1) bila u kontaktu, posrednim i neposrednim, usmenim ili pismenim putem – ne zna za postojanje Zakona, niti da na osnovu njega polaže pravo na BPP, posebno čini lošom i zabrinjavajućom.  

Ovo je srž sveobuhvatnog rada i istraživanja Grupe Budi jedan i njenog Pravnog tima, koje je tokom deset meseci obavljeno u AP Vojvodini sa posebnim fokusom u četiri grada/opštine Vojvodine i okolnim mestima i selima, a prezentovano je na nedavnoj, završnoj konferenciji u Novom Sadu pred bezmalo četrdeset predstavnika organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava, te saradnika i prijatelja Grupe B1 u okviru projekta „Budi jedanod aktivnih“ realizovanog uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program.

Na konferenciji je predstavljena Analiza implementacije Zakona o besplatnoj pravnoj  pomoći, koju je Grupa B1 uradila na osnovu podataka prikupljenih po osnovu Zakona o pristupi informacijama od javnog značaja od nadležnih službi za pružanje besplatne pravne pomoći iz svih 45 jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine. Takođe, tokom konferencije izneti su i ne manje važni podaci, zapažanja, sugestije, i predlozi koje je pravni tim prikupio u direktnom kontaktu sa građanima, korisnicima, kao i različitim pružaocima besplatne pravne pomoći i koji pružaju bolji uvid i realniju sliku o tome koliko i na koji način Zakon jeste zaživeo u praksi.

Sa učesnicima konferencije bile su i podelile iskustva, znanja i saznanja o načinima pristupa pravdi članice Grupe B1: menadžerka projekta Branka Kresoja (govorila o samom projektu); esenciju Zakona o BPP i rezultate istraživanja prenele su pravnice, članice Pravnog tima ekspertkinja na projektu Nataša Pušić Živanov i saradnica Marija Ristić Milovanović i novinarka Branislava Opranović moderatorka konferencije.

Iako je rad konferencije bio zaista plodotvoran, a učesnici aktivni i zainteresovani da doprinesu širenju informisanosti i znanja o BPP na sugrađane, mnogo je otvorenih pitanja na koje se odgovori još očekuju, a koji, silom prilika, nadilaze delokrug angažmana aktivista i članova organizacija civilnog društva, kao i retkih, a zainteresovanih i stručnih pojedinaca iz lokalnih samouprava.

Učesnici su se složili da bi – informisanost, motivisanost i podstaknutost za dalje akcije u podizanju svesti građana o pravu na besplatnu pravnu pomoć, a ujedno i obučenost aktivista i pružalaca usluga bila što delotvornija, potrebno mnogo što šta izmeniti u sadašnjem miljeu.

Sugestije i zaključci u okviru diskusije na konferenciji biće uvršteni i u završni izveštaj Grupe B1, koji će sadržati i preporuke i predloge za unapređivanje samog Zakona BPP i moguća rešenja u njegovoj implementaciji, što će Grupa B1 uputiti Ministarstvu pravde R Srbije, te putem svog portala učiniti dostupno stručnoj i široj društvenoj javnosti, ne bi li se pristup pravdi olakšao za što više građana.  

Konstatovano je da je vrlo visok cenzus kada su u pitanju uslovi koje treba ispuniti da bi se postalo korisnik BPP, te da mnoge kategorije građana formalno ne ispunjavaju te uslove, a zapravo im je BPP u stvarnom životu neophodna. Procedura prilikom prijavljivanja je takođe suviše obimna i komplikovana, što odbija potencijane korisnike. 

Pružanje BPP, na žalost, zavisi od lokalnih budžeta, obaveštenosti, znanja, motivisanosti, te neretko (pre)opterećenosti službenika lokalne samouprave. Poražavajuća je činjenica da u mnogim lokalnim samoupravama u Vojvodini, uprkos odredbama Zakona, uopšte nije ni uspostavljena služba BPP! Takođe, analizirajući situaciju na terenu primećeno je da u nekim lokalnim samoupravam isto lice odlučuje o zahtevu i pruža besplatnu pravnu pomoć, dok u drugim postoji više nadležnih službenika, što svakako doprinosi kvalitetu i efikasnosti njihovog rada, a ne manje važan je i podatak da retko gde postoji posebno sistematizovano radno mesto ovih službenika, što opet govori o preopterećenosti tih ljudi i njihovoj podložnosti „sindromu sagorevanja“ u budućem periodu. Odbijanje pojednih advokata da pruže BPP, iako su se prijavili za pružanje takve usluge je takođe za osudu i nedopustivo! Ne manje važna je i činjenica da se na teritoriji AP Vojvodine u Registru pružalaca nalazi ime samo jednog javnog beležnika, te ostaje otvoreno pitanje gde se građani, odnosno korisnici kojima bi bila odobrena ova vrsta besplatne pravne pomoći upućuju, odnosno da li zapravo postoje uslovi za implementaciju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći na celokupnoj teritoriji naše zemlje.

Iako je pravni tim pokušao da dođe do tačnih informacija koliko je novca u lokalnim budžetima tačno izdvojeno za pružanje besplatne pravne pomoći, u Analizi koja je predstavljena na žalost nismo mogli da iznesemo taj podatak. Naime, većina lokalnih samouprava besplatnu pravnu pomoć nema iskazanu u budžetu kao posebnu stavku, što nas je onemogućilo da pružimo tačnu informaciju koliko zapravo jedinica lokalne samouprave ima ozbiljnu nameru da građanima i građankama na svojoj teritoriji i zaista omogući pristup pravdi uzimajući u obzir činjenicu da besplatno znači besplatno za korisnika, ali ne i za lokalni budžet koji za usluge besplatne pravne pomoći treba da izdvoji 50% od iskazanih troškova.

Analiza je nadalje pokazala neujednačenu praksu u tumečenju i primeni pojedinih zakonskih odredbi, naročito onih koje se odnose na snošenje troškova neophodne propratne dokumentacije, te smo u tom smislu dobijali  dijametralno različite odgovore od lokalnih samouprava – od onih koji tvrde da u potpunosti snose sve troškove, do onih koji te troškove stavljaju na teret samih korisnika.

Analiza kroz brojke

Analiza implementacije Zakona o BPP pokazala je, između ostalog:

  • Iako je zakonodavac obavezao JLS da obrazuju službe besplatne pravne pomoći i čak dao rok za pripremu JLS od godinu (sve JLS u Srbiji su imale obavezu da do 1.oktobra 2020. uspostave službu besplaten pravne pomoći),  u 8 JLS na teritoriji AP Vojvodine to do danas nisu uradile, ili su imale registrovanog pružaoca kome je u međuvremenu prestao radni odnos. Ove lokalne samouprave nemaju ni službenika koji bi primio i odlučivao o zahtevu za dobijanje besplatne pravne pomoći, a ni pravnika/e koji bi kasnije pružili uslugu BPP, tako da potencijalni korisnici nemaju mogućnost da koriste zakonom priznato pravo na BPP.
  • Kako bi ispunile zakonsku obavezu i oformile službu besplatne pravne pomoći, 14 JLS na teritoriji AP Vojvodina je pribeglo „među-rešenju“ – imaju zaduženog službenika koji odlučuje o zahtevu korisnika za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć i obično je isti službenik zadužen i za direktno pružanje odobrene besplatne pravne pomoći
  • U 9 JLS u Vojvodini imaju službenike koji imaju dozvolu da odlučuju o zahtevima za odobravanje besplatne pravne pomoći i obezbedile su i budžetska sredstva za ovu namenu.
  • Statistički podaci o broju podnetih zahteva u 2020. godini u JLS u Vojvoidni (u 42 JLS), pokazuju da je u više od polovine gradova i opšina tj. u 23 JLS ( 51% ) podneto do 10 zahteva, od toga u 11 JLS nije podnet nijedan zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći, a u 12 JLS podneto je do 10 zahteva. Između 11 i 50 zahteva je podneto u 9 JLS, u između 50 i 100 u 6 JLS, dok je u 4 JLS podneto između 100 i 250 zahteva.
  • Grad Zrenjanin je odgovorio: „ ...nismo u mogućnosti da odgovorimo, jer po instrukcijama Ministarstva pravde, lokalne samouprave nisu dužne da odgovaraju na upitnike različitih organizacija i udruženja, niti da dostavljaju podatke o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći...“
  • Jedan od pokazatelja neujednačene i neuskladjene evidencije: Grad Novi Sad zvanično je poslao odgovor Grupi Budi jedan da je Biro za pružanje pravne pomoći imao 5.525 korisnika usluge BPP u 2020. godini, a u izveštaju Ministarstva pravde ista lokalna samouprava prikazuje 49 podnetih zahteva za odobravanje BPP od 1.oktobra 2019. do 31. januara 2021. godine.

Zajedničko svim lokalnim samoupravama je izostanak sveobuhvatne kampanje informisanja građana i građanki o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, koja se uglavnom svodila samo na objavljivanje informacija o dostupnosti službe za besplatnu pravnu pomoć na zvaničnim internet stranama lokalnih samouprava, a kako se radi o Zakonu čiji je cilj da omogući pristup pravdi svima bez obzira na socijalno-ekonomski status, te da veliki broj potencijalnih korisnika nema ni električnu energiju, a kamoli pristup internetu, jasno je šta izostanak pravovremenih i dostupnih informacija široj zajednici znači u praksi.  

Da bi u centre za socijalni rad valjalo uvesti službu BPP iznela je socijalna radnica iz novosadskog Centra za socijalni rad Ružica Srbljin Zećirović, iz dugogodišnjeg iskustva uverena da bi gotovo svim njihovim korisnicima ovakva vrsta pomoći, osim što je neophodna, morala  biti i na dohvat ruke u okviru Centra.

Učiteljica Stojanka Blešić smatra da bi odbijanje angažovanja onih kojima je to dužnost po zakonu i vrsti radnog mesta, te za tu uslugu dobijaju platu, trebalo biti sankcionisano. Jer je, kako je rekla, to put ka nužnoj i adekvatnoj primeni Zakona o BPP.

 

U tom svetlu je i predlog Borisa Stupara, pravnika iz Službe za BPP u Kikindi - koji je izneo svoja iskustva u radu sa korisnicima i koji je, mnogo ljudi tvrdi, redak primer stručnosti i volje da pomogne i savesno odradi sopstveni posao – da bi valjalo formirati udruženje ili mrežu svih pružalaca besplatne pravne pomoći, koje bi između ostalog doprinelo da kroz razmenu isustva, adekvatne obuke, pružaoci ujednače tumečenje zakonskih odredbi, te na što kvalitetniji i efikasniji način primene Zakon u praksi.  On je, ujedno i predložio da se organizuje što više ovakvih skupova na kojima se ljudi mogu edukovati i informisati. Jer, obuke Ministarstva pravde za predstavnike lokalnih samouprava, odnosno službenike koji će odlučivati o zahtevu za besplatnu pravnu pomoć, po njegovim rečima, zapravo nisu ni bile obuke, jer su se svodile na dvočasovno davanje preporuka bez jasnih i preciznih objašnjenja i uputsva kako primeniti pojednine odredbe Zakona  i podzakonskih akata, što je u praksi neminovno dovelo do situacije da se pružaoci oslanjanju na sopstvena tumačenja po principu „ ko se kako snađe“ i što jeste rezultiralo neujednačenom primenom zakona. A u kikindskoj lokalnoj samoupravi biva mesečno podneseno 120 zahteva za BPP!

Slavica Mrđa iz Društva Roma Žitište iznela je da su građani vrlo dobro primili informacije tokom tribine Grupe B1 o BPP u tom mestu, da se njeno udruženje svojski trudi da pomogne svojim članovima, informiše ih i uputi gde treba, ali da je situacija u lokalnoj samoupravi, kako je rekla, kritična. To Romi najbolje osećaju na svojim leđima, jer u opštini nema čak  ni romskog, ni zdravstvenog koordinatora, te da je o postojanju službe za BPP u svojoj lokalnoj samoupravi prvi put čula na tribini Grupe B1, kao i ostali prisutni građani. Ovoj tvrdnji Slavice Mrđe govori u prilog i činjenica da na zvaničnoj internet stranici opštine Žitište i dalje stoji zastareli podatak iz jula 2019. godine, koji građane upućuje na Projekat besplatne pravne pomoći koji se tada realizovao, a nema pomena o formiranoj službi u skladu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, telefonu, imenu nadležnog službenika ili drugih informacija koja bi građane upućivala kome i kako mogu da se obrate i ostvare ovo svoje pravo.

Diskutujujući o razlozima koji su doveli do tako očiglednog odsustva informisanja šire društvene javnosti o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, opšti je utisak da ih treba tražiti prvenstveno u činjenici da primena ovog Zakona podrzumeva alokaciju i trošenje budžetskih sredstava, odnosno novca svih nas, što na žalost nikada nije dovoljno transparentno i predstavlja ozbiljnu boljku sistema. Razbijanje medijskog mraka nužna je pretpostavka blagovremenog, tačnog i nezavisnog informisanja, po svakoj, pa i po ovoj temi koja se tiče velikog broja građana, smatrali su, te svoja velika iskustva na ovom polju izneli kolegama na konferenciji, članovi organizacije PUF iz Zrenjanina.

I na kraju izveštaja sa konferencije, koja je kruna desetomesečnog truda i rada, s ponosom, bez lažne skromnosti, svesni da još mnogo i dugo treba naporno da radimo, saopštavamo javnosti dobru vest: Uspeli smo, pored ostalog, da najmanje 20000 građana informišemo, motivišemo i podstaknemo da traže i ostvaruju svoja prava!

Vest iz prethodnih redova, u okviru projekta i oficijelnim projektnim jezikom izrečena, glasila bi: Naš i vaš projekat bio je prvenstveno usmeren na jačanje vladavine zakona i ljudskih prava, informisanje građana, izgradnja kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva (OCD) kroz obuku o praćenju primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, doprinos građanskom aktivizmu i promovisanje konstruktivnog dijaloga između OCD i javnih institucija.

Vest iz prethodnih redova, na koju smo posebno ponosni, i delimo je sa čitaocima, prijateljima i saradnicima, a izrečena je na konferenciji iz ugla saradnika i aktiviste Željka Baklaića, glasi: „ Oduševljava me energija sitnih, a zapravo velikih i važnih pobeda kao što je ova naša na čelu sa Grupom B1. To je kao jaje koje svi zajedno bušimo tanano, polako, a snažno, potkovani znanjem, obgrljeni voljom i verom u bolje, kako bi u jaje polako ušla svetlost! Taj zagrljaj čini mnogima od nas da lakše podnesemo činjenicu da nas nestručni i neznalice drže u mraku i siromaštvu da bismo bili ravnodušni i onemogućeni da delamo i menjamo njih i svet oko nas! I ja polako, čini se, postajem ravnodušan, a ovakvi momenti i ljudi kao vi me ohrabruju i uveravaju da ima nade! Da ćemo uspeti!

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Grupe B1 “Budi jedan od aktivnih”  uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost autora  i ne mora nužno odražavati stavove Ambasade Kraljevine Holandije.

Comments: 0