MEDIJACIJA KAO ALTERNATIVNI NAČIN REŠAVANJA SPOROVA

NaNa, 17.10.2019.

Medijacija kao alternativno rešavanje sprova od neupitnog značaja je u reformi pravosuđa i zaštiti ljudskih prava, odnosno ekonomičnijem i efikasnijem pristupu pravdi.

 

U uporednom pravu razrešavanje sporova  kod npr. tužbe za razvod ili poništaj braka uz pomoć medijacije ima velikog uspeha (95% u SAD, 20-30% u Nemačkoj, 5-10% u Sloveniji).

 

Prvi pokušaj primene medijacije u R.Srbiji bila je „nedelja poravnanja“  2002. godine i zamisao je bila da se uz pomoć penzionisanih sudija pokuša poravnanje u starim predmetima. S obzirom da ovakav postupak nije imao osnova u zakonu, pokušaj nije uspeo.

 

Dalji razvoj medijacije u Republici Srbiji teče kroz zakonodavni okvir i Zakon o posredovanju-medijaciji usvojen je 2005.godine. Međutim i pored velike podrške niza međunarodnih i domaćih organizacija, šira primena ovakvog načina rešavanja izostala je. Razloge treba tražiti između ostalog i u nedovoljnoj informisanosti šire javnosti, te nepoverenju građana u ovakav postupak.

 

2012. godine formirana je Radna grupa koja je pripremila radnu verziju Zakona o medijaciji, a Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova 23.05.2014.godine, čija primena je počela 1.janura 2015.godine.

 

Bez obzira na očigledan trud nosilaca vlasti u Republici Srbiji, ni ova reforma nije dala očekivani rezultat i cilj da se građanima omogući brži, jednostavniji , jeftiniji i nadasve humaniji način pristupa pravdi, u široj primeni je izostala. Šira javnost, pre svega građani i privreda kao potencijalni korisnici i dalje su ostali uskraćeni za sveobuhvatno informisanje koje bi omogućilo širu upotrebu ovakvog načina rešavanja sporova (Izvor:Izveštaj br.2/2018 o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23, str.235 i zaključci III Konferencije jugoistočne mreže udruženja medijatora, 24.april 2018 godine).

 

Nedostatak informacija o prednostima medijacije, a samim tim i njena skromna primena (na osnovu podataka Ministarstva pravde o ukupnom broju sprovedenih medijacija), dovelo je do nedostatka prakse za obučene, licencirane medijatore, čime je onemogućeno njihovo dalje profesionalno usavršavanje i razvijanje veština u vođenju postupka medijacije.

 

Iz svega gore navedenog, unapređenje medijacije prepoznato je kao jedan od prioriteta u Strategiji reforme pravosuđa za 2012-2018 i propratnom Akcionom planu, posebno kroz smernicu „Uspostavljanje efikasnog i održivog sistema rešavanja sporova putem medijacije kroz unapređenje normativnog okvira, sprovođenja postupka standarizacije i akreditacije osnovnih i specijalizovanih programa obuke medijatora i unapređenje promocije alternativnih metoda rešavanja sporova i osnivanje registra licenciranih medijatora” (Izvor:: Radni tekst Nacionalni strateški okvir/strategija i akcioni plan za unapređenje primene medijacije u R.Srbiji objavljen na sajtu Ministarstva pravde).

 

Da bi se  efikasan i održiv sistem rešavanja sporova putem medijacije uspostavio, neophodno je povećati informisanje građana o svim aspektima medijacije (pravnim, finansijskim, psihološkim), te podići opšti nivo svesti javnosti o vrednostima medijacije kao nespornom načinu zaštite ljudskih prava kroz efikasniji prisup pravdi i pravnoj sigurnosti građana, čemu će Grupa B1 dati svoj doprinos objavljivanjem  tekstova koji slede.

 b1-portal, 17.10.2019.


Comments: 0