Posredovanje - medijacija

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH I INFORMIŠI SE

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, maj 2021. godine

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći posredovanje definiše kao oblik besplatne pravne podrške. Posrednici posreduju u rešavanju sporova u okviru ovlašćenja određenih zakonom, a ovaj vid besplatne pravne podrške pruža se samo licima koji ispunjavaju uslove određene članom 4. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

 

Posredovanje odnosno medijacija kao alternativno rešavanje sprova od neupitnog značaja je u reformi pravosuđa i zaštiti ljudskih prava, pre svega jer omogućava  ekonomičniji i efikasniji pristupu pravdi.

U uporednom pravu razrešavanje sporova  kod npr. tužbe za razvod ili poništaj braka uz pomoć medijacije ima velikog uspeha (95% u SAD, 20-30% u Nemačkoj, 5-10% u Sloveniji).

 

Prvi pokušaj primene medijacije u R.Srbiji bila je „nedelja poravnanja“  2002. godine i zamisao je bila da se uz pomoć penzionisanih sudija pokuša poravnanje u starim predmetima. S obzirom da ovakav postupak nije imao osnova u zakonu, pokušaj nije uspeo.

 

Dalji razvoj medijacije u Republici Srbiji teče kroz zakonodavni okvir i Zakon o posredovanju-medijaciji usvojen je 2005. godine. Međutim i pored velike podrške niza međunarodnih i domaćih organizacija, šira primena ovakvog načina rešavanja izostala je. Razloge treba tražiti između ostalog i u nedovoljnoj informisanosti šire javnosti, te nepoverenju građana u ovakav postupak.

2012. godine formirana je Radna grupa koja je pripremila radnu verziju Zakona o medijaciji, a Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova 23.05.2014.godine, čija primena je počela 1. janura 2015. godine.

Ni ova reforma nije dala očekivani rezultat i cilj da se građanima omogući brži, jednostavniji, jeftiniji i nadasve humaniji način pristupa pravdi, u široj primeni je izostala. Šira javnost, pre svega građani i privreda kao potencijalni korisnici i dalje su ostali uskraćeni za sveobuhvatno informisanje koje bi omogućilo širu upotrebu ovakvog načina rešavanja sporova (Izvor: Izveštaj br.2/2018 o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23, str.235 i zaključci III Konferencije jugoistočne mreže udruženja medijatora, 24.april 2018. godine).

 

Nedostatak informacija o prednostima posredovanja, a samim tim i njena skromna primena (na osnovu podataka Ministarstva pravde o ukupnom broju sprovedenih medijacija), dovelo je do nedostatka prakse za obučene, licencirane medijatore, čime je onemogućeno njihovo dalje profesionalno usavršavanje i razvijanje veština u vođenju postupka medijacije.

Medijacija je i dalje potpuno strana reč za većinu. Reč u kojoj i dalje ne vide sopstvenu snagu, koja  daje IZBOR pojedincu, podstiče njegovu slobodnu volju i daje zadovoljenje, odnosno rešenje koje je prihvatljivo za obe strane u sporu, nego po navici, uprkos nepoverenju koje iskazuju u sudski postupak, lakše i brže donose odluku da je to jedini i isključivi put za ostvarivanje pravde. A da li je zaista tako?

 

Posredovanju svako od nas može da pristupi SLOBODNOM VOLJOM, nema etikete tužilac, tuženi, oštećeni, što naravno kod svakog od nas izaziva uznemirenje, anksioznost, strah i slična negativna emocionalna stanja. U medijaciji postoje RAVNOPRAVNE STRANE.  Sama činjenica da  sam slobodnom voljom izabrala da budem učesnik, da  sam ravnopravna sa drugom stranom, za sigurno daje dozu smirenosti i stanje koje me podstiče da i sama sebi postavim pitanje “Zbog čega smo u sukobu?, Koja sve moguća rešenja postoje? Šta je ono što bi meni značilo da dobijem kao zadovoljenje? Šta ja zapravo želim ovim sukobom da postignem? “.  Moglo bi se reći da je postupak medijacije “tailor made”, odnosno svaki krojen baš po Vašoj meri. Ne postoje neka utvrđena, striktno pisana pravila po kojima bi se postupak morao održati i čije kršenje predstavlja osnov poništaja postupka. Obučeni medijator je tu samo da pomogne u vođenju postupka, ne zauzimajući stranu i ne iznoseći svoj lični stav o konkretnoj situaciji. On je profesionalac koji Vas vodi na način da istražite upravo odgovore na gore pomenuta pitanja. Medijator nije sudija, Vi ste ti koji diktirate tempo i koji zajedno donosite odluku o Vašem spornom pitanju. Kontrola je u Vašim rukama.

I zvuči bajkovito, rešavanje spora našom SLOBODNOM VOLJOM, u postupku gde smo RAVNOPRAVNI, u kojem mi treće lice NE SUDI I NE IZNOSI svoj lični stav, postupku koji je u potpunosti POVERLJIV, bez mogućnosti prisustva javnosti, BRZ,  neretko se završava u jednom danu, uz naknadu medijatoru koja je daleko  manja od naknada advokatima u redovnim sudskim postupcima, a  što ga čini EKONOMIČNIM i EFIKASNIM, te finansijski mnogo prihvatljivijim.

 

Na osnovu informacija koje je pravni tim Grupe B1 prikupio, ne postoji upućivanje, bar za sada, onih koji odlučuju o zahtevima na osnovu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u lokalnim samoupravama, na ovaj vid besplatne pravne podrške. Postavlja se pitanje zbog čega je to tako, uzimajući u obzir činjenicu da je sa jedne strane ovaj postupak daleko ekonomičniji i efikasnije, a sa druge da postoji dovoljan broj registrovanih licenciranih posrednika.

 

Da bi se  efikasan i održiv sistem rešavanja sporova putem medijacije uspostavio, neophodno je povećati informisanje građana o svim aspektima medijacije (pravnim, finansijskim, psihološkim), te podići opšti nivo svesti javnosti o vrednostima medijacije kao nespornom načinu zaštite ljudskih prava kroz efikasniji prisup pravdi i pravnoj sigurnosti građana.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Grupe B1 “Budi jedan od aktivnih”  uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost autora  i ne mora nužno odražavati stavove Ambasade Kraljevine Holandije.

Comments: 0