Pravo na žalbu

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH I INFORMIŠI SE

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, mart 2021. godine

Ukoliko dođete u situaciju da vam je potrebna besplatna pravna pomoć, neophodno je da se zahtevom obratite nadležnom organu uprave u vašem gradu/opštini, koji je po odluci Ministarstva pravde nadležan da o njemu odlučuje. Zahtev možete podneti usmeno na zapisnik, pismeno ili elektronskim putem. Na ovako podnet zahtev nadležni organ dužan da vam odgovori u roku od osam dana. Odgovor na Vaš zahtev sadržan je u rešenju, i može biti pozitivan - kojim vam se odobrava pravo na besplatnu pravnu pomoć i nakon čega organ uprave preduzima dalje radnje u skladu sa zakonom kako bi ste ostvarili ovo pravo ili negativan - kojim organ uprave, odbija vaš zahtev.

 

Prema članu 34. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći organ uprave odbija zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ako nisu ispunjeni  zakonom određeni uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći (član 4), ako u konkretnoj pravnoj stvari besplatna pravna pomoć nije dozvoljena (član 7) ili ako podnosilac zahteva uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku. Rešenje mora da bude obrazloženo, što znači da vi iz njega možete da razumete razloge zbog kojih ste odbijeni i obavezno da sadrži pouku o pravnom leku, odnosno žalbi. Naravno uvek je moguće da dođe do grešaka. Nekada su one odraz nesavesnosti ili nesposobnosti službenih lica koje vode postupak, nekada zloupotreba, ili se pak dešavaju zbog propuštanja ili nedozvoljenih radnji same stranke. Svakako, čak i pored sve neophodne pažnje, savesnosti  i dobre volje greške su ipak neminovne, običnim rečnikom rečeno jer svako ko radi i greši. Upravo iz tih razloga žalba je neophodan pravni instrument, alat kojim se otklanjaju greške koje su određeni upravni akt učinile nezakonitim ili nepravilnim. Postoje i situacije kada organ uprave ne donese nikakavo rešenje, ni ono kojim vam odobrava zahtev, ni ono kojim vam ga odbija. Takva situacija naziva se „ćutanje uprave“, a kada „uprava ćuti“  smatra se da je Vaš zahtev odbijen i tada isto imate pravo na žalbu. Ono što građane u ovoj situaciji buni je na šta da se konkretno žale, obzirom da ne postoji obrazloženo odbijajuće rešenje. Ovde je rok za žalbu dilatoran što znači da se žalba ne može izjaviti pre nego što prođe rok za donošenje rešenja, te takva žalba nikada ne može biti neblagovremena, nego samo preuranjena, za razliku od žalbe na rešenje koje ste primili. Tako na rešenje kojim je vaš zahtev odbijen žalbu  podnosite ministarstvu pravde, u roku od 8  dana od dana prijema rešenja, odnosno u roku od osam odnosno tri dana od isteka roka posle koga se smatra da je zahtev odbijen (član 32. stav 4), a ministarstvo je dužno da o žalbi odluči u roku od 15 dana od prijema žalbe.

 

Pravo na žalbu je jedno od osnovnih prava, garantovano najvišim pravnim aktom odnosno Ustavom Republike Srbije. Rešenje o žalbi je konačno u upravnom postupku, što znači da se ovde završava žalbeni postupak i da nakon toga svoja prava dalje možete da ostvarite pokretanjem upravnog spora. Važno je naglasiti, da ukoliko je žalba dozvoljena, a to mora biti naznačeno u svakom rešenju organa uprave u tzv. pouci o pravnom leku, propuštanjem da je izjavite u zakonom određenom roku gubite pravo na pokretanje upravnog spora, odnosno redovnu sudsku kontrolu zakonitosti upravnog akta. Jedina mogućnost za stranku koja je iz nekih objektivnih razloga propustila rok za žalbu jeste da traži povraćaj u pređašnje stanje.

 

Žalba koju izjavljujete protiv prvostepenog rešenja kojim je odbijen Vaš zahtev za besplatnu pravnu pomoć mora da sadrži određene elemente, odnosno da ispuni u tom delu određenu zakonom propisanu formu. Ukoliko se izjavljuje usmeno nadležnom organu uprave isti je dužan da vodi računa o tome. Tako u žalbi uvek morate navesti rešenje koje pobijate, na koje se žalite, naziv organa koji ga je doneo, a kada su u pitanju razlozi dovoljno je navesti u kom pogledu ste nezadovoljni rešenjem, odnosno ne traži se posebno obrazloženje koje iziskuje specifična ili posebna znanja.

 

Na ovu žalbu se ne plaća taksa, a možete da je predate neposredno organu koji je doneo rešenje, pošaljete poštom drugostemenom organu koji odlučuje u žalbenom postupku, a to je u ovom slučaju Ministarstvo pravde ili je pak date usmeno na zapisnik.

 

Nakon godinu dana primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a u okviru projekta „Budi jedan od aktivnih“ projektni tim Grupe B1 sprovodi i istraživanje o tome kako je Zakon zaživeo u praksi, kakvi su izazovi sa kojima se pružaoci sureću, te problemi koji su se javili i na koji način se prevazilaze ili ih je moguće prevazići. Na osnovu do sada prikupljenih podataka za teritoriju AP Vojvodine, primetna je neujednačena praksa u tumačenju Zakona, a samim tim i njegovoj primeni, tako da je ne mali broj lokalnih samouprava u kojima ista lica odlučuju o zahtevu i pružaju besplatnu pravnu pomoć. To stranke dovodi u situaciji da ista lica donose npr.rešenje kojim se njihov zahtev za besplatnu pravnu pomoć odbija, a istovremeno i pomažu da za isto rešenje sastave žalbu ili je prime na zapisnik.

 

Iz tog razloga osvrnula bih se i na Zakon o opštem upravnom postupku koji propisuje načelo pomoći neukoj stranci i u tom smislu citirala član 8. pomenutog Zakona:

(1) Organ po službenoj dužnosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog učesnika u postupku ne bude na štetu prava koja im pripadaju.

(2) Kad organ, s obzirom na činjenično stanje, sazna ili oceni da stranka i drugi učesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozorava ih na to.

(3) Ako u toku postupka dođe do izmene propisa koji je od značaja za postupanje u upravnoj stvari, organ će o tome informisati.

 

Pri tome uvek treba imati na umu da je osnovni cilj rada organa uprave javni interes koji bi bio neostvariv bez prava na žalbu, za šta smatram naravno da nije dovoljno da bude samo deklarativno propisano u zakonima, nego da je neophodno da službenici u organima uprave, a naročito oni koji građanima treba da pružaju besplatnu pravnu pomoć i podršku, upravo postupaju u skladu sa gore citiranim članom Zakona o uopštem upravnom postupku i u svakoj situaciji pruže građanima pravovremene i tačne informacije o pravima koja im pripadaju i načinama na koje mogu da ih ostvare.

 

Besplatna pravna pomoć nikako ne bi smela da bude samo pomoć u konkretnoj pravnoj stvari, nego je neophodno da podrazumeva i informativno - edukativnu komponentu, koja će doprineti osnaživanju građana kako bi i praktikovali svoja prava. U situaciji kada službenici koji su nadležni za odlučivanje o zahtevima za besplatnu pravnu pomoć rade i druge poslove, kada u većini lokalnih samouprava ne postoji posebno sistematizovano radno mesto pružaoca besplatne pravne pomoći, ni posebna kancelarija za prijem stranaka, čini mi se da je takva ideja nedostižna, a  trenutna slika stanja kako za same pružaoce, tako i za korisnike ne deluje optimistično.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Grupe B1 “Budi jedan od aktivnih”  uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost autora  i ne mora nužno odražavati stavove Ambasade Kraljevine Holandije.

Comments: 0