Udruženja kao pružaoci besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške

BUDI JEDAN OD AKTIVNIH

Pravni tim Grupe Budi jedan

Nataša Pušić Živanov, april 2021. godine

Udruženja građana decenijama u nazad pružala su besplatnu pravnu pomoć građanima sve do donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je u znatnoj meri suzio, odnosno oduzeo ovakvu mogućnost. Naime, Zakon je propisao da udruženja građana mogu da pružaju besplatnu pravnu podršku (pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova), a besplatnu pravnu pomoć ograničio je isključivo na pitanja azila i diskriminacije. Ovakvo rešenje zakonodavac je doneo pod pritiskom advokature, koja je pozivajući se na član 67 Ustava R.Srbije koji kaže “pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave , u skladu sa zakonom“ bila potpuno neumoljiva po ovom pitanju i gluva na sve obrazložene argumente koje su udruženja iznosila u javnosti.

 

Sa druge strane, negativna slika koju građani imaju o civilnom sektoru i građanskim akstivistima, a koja se poslednjih godina ponovo svesrdno gura putem nacionalnih medija, verujem da je uticala i na potpunu nezainteresovanost šire društvene javnosti o ovom veoma važnom zakonu.

 

Iako na prvi pogled, uzimajući u obzir citiranu Ustvanu odredbu situacija izgleda potpuno jasna i nedvosmisleno govori u prilog ovakvom zakonskom rešenju, situacija u praksi je potpuno drugačija i problem za građane je mnogo dublji, a plaćamo ga svi. Udruženja kao pružaoci besplatne pravne pomoći godinama u nazad omogućavala su građanima/korisnicima pravnu pomoć i podršku ne optrećujući lokalni ili republički budžet, finansirajući se projektno, donacijama koje su uglavnom bile inostrane. Upravo ova činjenica, da se finansirmo „stranim“ novcem vrlo je pogodna za manipulaciju javnosti i stvaranja negativne slike o organizacijama civilnog društva. Postavlja se i logično pitanje zašto je domaća privreda, javnost, filantropi nezainteresovana ili bar ne u dovoljnoj meri da podrži rad aktivista za ljudska prava? Pravo na besplatnu pravnu pomoć svakako jeste ljudsko pravo. Čitav koncept besplatne pravne pomoći zasnovan je na principu jednakosti, pravičnosti i jednakom pristupu pravdi za sve građane. Iako sa nacionalnih medija čujemo da dobro živimo i da smo „ekonomski gigant“ samo pogled levo i desno oko nas potvrđuje drugačije. Sve više stanovništva hoda po egzistencijalnoj žici, što realno znači da će i pritisak na službe besplatne pravne pomoći biti veći,  odnosno pritisak na službe koje pružaju BPP i budžet. Primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći svakako ne može da znači samo isključivo postojanje, formiranje kancelarija pružalaca besplatne pravne pomoći pri jedinicama lokalne samouprave, nego i stepen njihovog znanja, iskustva i profesionalnosti sa jedne strane i logističku podršku sa druge. Da li smo imali spremne resurse pre stupanja na snagu ovog zakona? Mišljenja sam da nismo, kao sa većinom drugih zakona koji se usvajaju na putu približavanja EU, a ostaju samo mrtva slova na papiru.

 

Da logistički lokalne samouprave nisi bile spremne za primenu ovog zakona, govori i činjenica da pružaoci nemaju posebne kancelarije (prema podacima objavljenim u Izveštaju Ministarstva pravde najveći broj zahteva građana za besplatnu pravnu pomoć odnosio se na porodične sporove i nasilje u porodici, što svakako spada u red vrlo osetljivih pitanja i neophodno je da se obezbedi puna diskrecija), da je nedovoljan broj onih koji su angažovani na ovim poslovima, da nisu obučeni za rad sa ranjivim i marginalizovanim grupama, kao i da pored ovog rade još i druge poslove u lokalnoj upravi, a što sve dovodi do „sindroma sagorevanja“. Sa druge strane, udruženja koja su se bavila pružanjem ovakvih usluga u svojoj dugogodišnjoj praksi ne samo da su stekla poverenje građana koji su im se obraćali, nego su upravo iz te prakse imala dovoljno vremena, znanja i stručnosti da organizuju proces rada na najbolji način za korisnike. Iz do sada analiziranih podataka koje je tim Grupe B1 prikupio putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, vidljivi su brojni izazovi sa kojima se susreću i građani i sami pružaoci, te u tom smislu ponovo neujednačena praksa, različita tumačenja i primena zakonskih odredbi.

 

Besplatna pravna pomoć jeste besplatna za korisnike, ali nije besplatana za republički i lokalni budžet. Naime, usluge besplatne pravne pomoći koje pružaju advokati plaćaju se delom iz republičkog i delom iz lokalnog budžeta, doista po nižoj, posebnoj tarifi koiju je propisalo Ministarstvo pravde. Tu se u realnosti suočavamo već sa prvim problemom. Koliki budžet za ove usluge mogu da izdvoje siromašne lokalne samouprave? I šta se dešava ukoliko je potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći mnogo veća, od onoga što lokalna kasa može da plati? Da li građani u tom slučaju ostaju bez pravne pomoći, da li će advokati raditi pro bono na osnovu rešenja lokalne samouprave? Udruženja građana koja su pružala pravnu pomoć novac su obezbeđivala projektno, uglavnom od stranih donatora, te je oduzimanjem ove mogućnosti izvršen dodatni pritisak na lokalni budžet, s obzirom da ovakva pomoć građanima više nije moguća. Da pojasnim, organizacije civilnog društva obezbeđivale su putem donacija pozamašnu finansijsku podršku npr. za takse vezano za ishodovanje ličnih dokumenta, međunarodnih izvoda , prevode, overe i sl.  Oduzimanjem mogućnosti udruženjima da pružaju pravnu pomoć udruženja građana koja su pružala pravnu pomoć novac su obezbeđivala projektno, uglavnom od stranih donatora, te je oduzimanjem ove mogućnosti izvršen dodatni pritisak na lokalni budžet.

 

Udruženja, sa druge strane, imaju ogromno iskustvo upravo u radu sa osetljivim grupama građana. Imaju uvid u njihove potrebe, navike, načine izražavanja, tradiciju i sl., a samim tim pristup, razumevanje, strpljenje koje je često i presudno, nisu više u mogućnosti da te svoje veštine i bogatstvo iskustva i iskoriste u interesu građana.

 

Kao što sam već napomenula besplatno nije besplatno. Košta nas građane, svi mi zajedno punimo budžetske kase i zbog toga smatram da je od izuzetne važnosti da građani to razumeju, da kao građani imamo pravo na istinitu informaciju, pravo da postavljamo pitanja i na njih dobijemo odgovor, sugerišemo, obraćamo se, javno govorimo o svemu, a naročito o onome na šta se troši naš novac, jer uvek može bolje i drugačije u interesu svih nas, a ne samo određene interesne grupe.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Grupe B1 “Budi jedan od aktivnih”  uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost autora  i ne mora nužno odražavati stavove Ambasade Kraljevine Holandije.

Comments: 0