ZAŠTO BIRAM MEDIJACIJU, A NE SUDSKI POSTUPAK?

NaNa, 24.10.2019.

Pravo i Pravda. Često pogrešno tumačeni kao sinonimi.Mogu da imam pravo, ali da li je to u svakom konkretnom slučaju pravda za obe strane u sporu? Da li je moguć postupak u kojem emocionalna stanja učesnika, njihovi razlozi, želje, težnje,  igraju ekvivalentnu ulogu, pa čak moglo bi se reći i presudnu, u odnosu na  pisana, zakonska pravila koja važe za sve i svakog, a život ipak ima neka svoja pravila i stvara situacije u kojima konkretna rešenja ne predstavljaju pravo zadovoljenje interesa sukobljenih strana.

 

Kada sam prijateljima i poznanicima rekla da idem na obuku za medijatora, nekako po inerciji svi su razumeli meditacija. Pokušavajući da objasnim šta je medijator, shvatila sam koliko je slaba informisanost građana o ovoj temi, iako je prošlo više od decenije od kada je medijacija uvedena kao izbor u naš pravni sistem.

 

Medijacija je i dalje potpuno strana reč za većinu. Reč u kojoj i dalje ne vide sopstvenu snagu, koja  daje IZBOR pojedincu, podstiče njegovu slobodnu volju i daje zadovoljenje, odnosno rešenje koje je prihvatljivo za obe strane u sporu, nego po navici, uprkos nepoverenju koje iskazuju u sudski postupak, lakše i brže donose odluku da je to jedini i isključivi put za ostvarivanje pravde. A da li je zaista tako?

 

Medijaciji svako od nas može da pristupi SLOBODNOM VOLJOM, nema etikete tužilac, tuženi, oštećeni, što naravno kod svakog od nas izaziva uznemirenje, anksioznost, strah i slična negativna emocionalna stanja. U medijaciji postoje RAVNOPRAVNE STRANE.  Sama činjenica da  sam slobodnom voljom izabrala da budem učesnik, da  sam ravnopravna sa drugom stranom, za sigurno daje dozu smirenosti i stanje koje me podstiče da i sama sebi postavim pitanje “Zbog čega smo u sukobu?, Koja sve moguća rešenja postoje? Šta je ono što bi meni značilo da dobijem kao zadovoljenje? Šta ja zapravo želim ovim sukobom da postignem? “. Ovakva pitanja, ako bih i postavljala u sudskom postupku, potpuno su irelevantna. Sud sudi po zakonu, koji važi za sve, pod istim uslovima i ne ulazi u razloge i dubiozu konkretne situacije. Moglo bi se reći da je postupak medijacije “tailor made”, odnosno svaki krojen baš po Vašoj meri. Ne postoje neka utvrđena, striktno pisana pravila po kojima bi se postupak morao održati i čije kršenje predstavlja osnov poništaja postupka. Obučeni medijator je tu samo da pomogne u vođenju postupka, ne zauzimajući stranu i ne iznoseći svoj lični stav o konkretnoj situaciji. On je profesionalac koji Vas vodi na način da istražite upravo odgovore na gore pomenuta pitanja. Medijator nije sudija, Vi ste ti koji diktirate tempo i koji zajedno donosite odluku o Vašem spornom pitanju. Kontrola je u Vašim rukama.

 

I zvuči bajkovito, rešavanje spora našom SLOBODNOM VOLJOM, u postupku gde smo RAVNOPRAVNI, u kojem mi treće lice NE SUDI I NE IZNOSI svoj lični stav, postupku koji je u potpunosti POVERLJIV, bez mogućnosti prisustva javnosti, BRZ,  neretko se završava u jednom danu, uz naknadu medijatoru koja je daleko  manja od naknada advokatima u redovnim sudskim postupcima, a  što ga čini EKONOMIČNIM i EFIKASNIM, te finansijski mnogo prihvatljivijim.

 

A da li smo mi i pored svih navedenih prednosti medijacije spremni da preuzmemo sopstvenu odgovornost, da li smo spremni da dublje istražimo zbog čega smo se u opšte našli u konfliktnoj situaciji, da priznamo i sopstvenu grešku, dođemo do toga da nam novac koji bi dobili kao odštetu zapravo ni ne igra toliku ulogu, koliko da se negde prizna da smo bili u pravu, da dobijemo možda izvinjenje i okusimo pravdu ili pak to isto priznamo drugoj strani?

 b1-portal, 24.10.2019.


Comments: 0