Grupa B1: Tri dana treninga za OCD o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći

Znanje otvara vrata, neznanje se obija o glavu!

Branislava Opranović, 19.7.2021. god.

Da li imam pravo na besplatnu pravnu pomoć (BPP)? Kako da koristim svoje građansko pravo na BPP? Kome da se obratim? Kako da ostvarim besplatnu pravnu pomoć, šta su prvi koraci? – Ovo su samo neka od pregršt pitanja na koja je Pravni tim Grupe Budi jedan (Grupa B1) pokušao, i sudeći po reakcijama učesnika i uspeo, da da odgovor tokom tri dana treninga o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći. Trening, koji je Grupa B1 organizovala i sprovela u Novom Sadu, držala je diplomirana pravnica Nataša Pušić Živanov uz asistenciju koleginice iz iste struke Marije Ristić Milovanović, bio je namenjen predstavnicima organizacija civilnog društva i građanskih inicijativa.

 

Predstavnici lokalnih OCD obučeni su, informisani, motivisani, te podstaknuti za dalje aktivnosti, koje će građanima približiti način primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u njihovoj lokalnoj zajednici.

 

Pod motom - Budi informisan, aktivan i solidaran – trening je učesnicima pružio važna saznanja  kako doći do verodostojne informacije koja omogućava svakom građaninu da dopre do svojih prava i koristi ih kao i koji su alati pružanja podrške građanima u ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć (BPP), koje će oni preneti svojim  sugrađanima u Česteregu, Titelu, Žitištu, Zrenjaninu, Aradcu, Kikindi, Žablju, Beogradu i Novom Sadu.

 

Domaćini, osnivačka ekipa Udruženja kuda.org, u čijem prostoru se na novosadskoj Detelinari odvijao trening, aktivno su  učestvovali u radu, te svojim dugogodišnjim iskustvom na neretko trnovitom putu kojim hode organizacije civilnog društva, doprineli plodnoj diskusiji među učesnicima treninga Grupe B1.

 

Trening o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći odvijao se u okviru projekta Grupe B1 "Budi jedan od aktivnih", uz finansijsku podršku - Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program.

Na veliko  zadovoljstvo organizatora, članova i aktivista Grupe B1, na treningu se tražila stolica više, a plodna diskusija učesnika nakon svake od podtema, pokazala je svu opravdanost susreta i otvorila put, po ovoj i mnogim drugim temama i akcijama, za nastavak saradnje OCD i u budućnosti.

 

Kakvi su utisci pojedinih učesnika treninga, donosimo u narednim redovima.            

 

Tamara Boškić Beara (Centar za ratnu traumu, Novi Sad): - Radeći sa ratnim veteranima uverila sam se, ne jednom, da su ljudi vrlo neinformisani kako o svojim osnovnim ljudskim pravima, tako i o pravnim propisima svake vrste. Ovo je jako važan trening, jer je svima nama koji smo u ovoj oblasti laici vrlo bitno da nam neko stručan objasni i sažme šta donosi Zakon o BPP. Moći ću jasnije da prenesem mnogo šta našim korisnicima. Bila sam i do sada svesna koliko je ova tema kompleksna, odgovoreno mi je na mnoga pitanja, a tek nakon ovog susreta ću znati šta mi još nedostaje, te ću artikulisati koga i kako ću kontaktirati u daljim koracima. Naši korisnici se „uklapaju“ u kategorije građana koji imaju pravo na BPP, jer su ili korisnici socijalne pomoći ili su u riziku da to postanu.

 

Miroslav Nikolić (Udruženje romskih studenata, Novi Sad): - Došao sam da čujem informišem se i naučim, da bih mogao da prenesem svojim kolegama. Ovo mi je za početnu info odlično!

 

Milica Ristić (građanski, romski aktivista, Kikinda): - Došla sam jer imam poverenja u Grupu B1, znala sam da ću ovde nešto naučiti i proširiti vidike. Drugi razlog je što sam i sama, kao samohrana majka, bila u nevolji, te bila primorana da tražim pravnu pomoć i jako se dobro sećam na kakve sam sve prepreke nailazila i strahote preživljavala. Obraćala sam se, pre angažovanja pravnog zastupnika, mnogim institucijama za pomoć, međutim, nisu mi svi, i pored toga što je to bio njihov posao, izlazili u susret. U policiji sam dobila pogrešno, nestručno i diskriminišuće „savete“, i kao žena i kao Romkinja... na žalost, ni u bolnici, čak, nije bilo bolje... Advokati su mi pomogli, za ozbiljne pare. Sada bih malo više znala na koja vrata treba da pokucam.

 

Ivana Jovanović (Remiks, Novi Sad): - Kako je misija udruženja iz kojeg dolazim,  a između ostalog, i unapređenje kvaliteta života ljudi, mislim da sam došla na pravo mesto, po tumačenje šta je suština Zakona o BPP. Najvažnije je da sam čula šta udruženja mogu, odnosno smeju da pruže građanima, kada je ova oblast u pitanju. Dobila sam korisne informacije, a sugerišem organizatorima da možda, sledeći put, daju više primera iz prakse – da li je i kakvih problema bilo na putu ostvarivanja BPP, koliko je proces trajao, šta su začkoljice iz stvarnog života i slično.

 

Miroslav Meržan (Rroma-Rota, Kikinda):- Došao sam da se upoznam sa pravilima i pravom u oblasti BPP i to prenesem članovima našeg udruženja. Sada mi je jasnije, a imam i još mnogo pitanja. Sad znam kome i kako treba da se obratimo. Generalno, građani su vrlo neobavešteni  i nisu upoznati ni sa svojim pravima, ni sa aktuelnim zakonima i propisima, što im se vrlo često obija o glavu. Znanje otvara mnoga vrata! Preko 200 flajera sa informacijama o BPP, koje smo dobili od Grupe B1 smo podelili građanima u Bašaidu i Mokrinu.

 

Jovan Barbul (Udruženje Roma, Žitište):- Tu sam isključivo zbog prikupljanja informacija o pravima građana. Jer, na terenu, u praksi ima jako mnogo nepravdi i nepravilnosti u raznim sferama, pre svega u dobijanju socijalnih i pravnih usluga koje građanima pripadaju, a mnogi o tome ne znaju gotovo ništa.

 

Milena Grbić (Čestereg): - Ja sam izbeglica iz Bosne. Živim 18 godina u izbegličkom kampu. Ovo što sam ovde čula je jako važno za moje saborce i sapatnike, izbeglice. A, i da malo upoznam druge ljude, druge ulice i gradove, da čujem šta se govori i  misli, šta je to važno do čega mi u kampu ne možemo da dođemo. Kod nas je sve problem, od kuća, do struje...Imali smo monofaznu struju, a stavili su nam trofazni sat! Morali smo da doplatimo svi po 10.000 dinara da bismi imali trofaznu struju! Pljačka! Čekali smo 11 godina da kuće pređu u naše vlasništvo, a rekli su nam da će to biti posle 5 godina! Meni je ovo 21 „kuća“!   

 

Dušan Milošević (PUF, Novi Sad):- Dolazim kao predstavnik Pokreta ujedinjenih fantoma. Da priznam, došao sam rutinski, a ispostavilo se da je baš dobro i pametno što sam tu - ovo što sam ovde čuo je nešto što mora biti poznato svakom građaninu. Mislio sam da je procenat rešavanja stvari u institucijama ravna nuli, a avi ste mi sad aplaudovali bar na 30 posto! I još sam nešto naučio – podrška je važna!  

 

Slavica Mrđa (Društvo Roma, Žitište):- Cilj mi je da se što više i bolje edukujem da bih mogla sa što više znanja i sigurnosti da radim u interesu građana. Socijalni problemi, kojih je najviše u našoj sredini, su i najteži. Mnogo je ljudi ostalo bez posla i ne znaju gde da se okrenu... Kad odu u Centar za socijalni rad da traže socijalnu pomoć, tamo dobiju odgovor – ne može, nemaš pravo, imaš kuću! Pa, jel se zidovi kuće jedu!? Da me pogrešno ne razumete, ovo je vrlo informativan i za svakodnevni život koristan trening, rado sam se odazvala, ali stalno neke edukacije i prekvalifikacije, a gde god se obratiš opšti haos, kad konkurišeš na neko radno mesto, samo nepravda, veze, strašno...a, posla nema!

 

Dragan Živanov (Sindikat „Sloga“, Zrenjanin):- I pored pravne službe u Sindikatu, treba još pojašnjenja, objašnjenja, konkretnih uputstava šta i kako. Ima dosta članova našeg Sindikata kojima je potrebna besplatna pravna pomoć. 

 

Slobodan Đurin (Sindikat „Sloga“, Zrenjanin): - Sve mi je jasno, ali to da građanin ide u opštinu da se žali na opštinu, e, to nikako ne može da štima!  

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Grupe B1 “Budi jedan od aktivnih”  uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost autora  i ne mora nužno odražavati stavove Ambasade Kraljevine Holandije.

Comments: 0