Javne nabavke kroz naočare građana (2)

Koruptivna praksa pobija zakon

Grupa Budi jedan, 29.09.2020.

Grupa Budi jedan sprovela je anketu među Novosađanima različitog pola ,obrazovanja, zanimanja i starosne dobi o tome šta i koliko znaju o javnim nabavkama.

 

Od blizu trideset anketiranih - čije ćemo odgovore predočiti u sledećim nastavcima tekstova o javnim nabavkama kroz naočare građana – u odgovorima poprilično šturim, među kojima se uočava zajednički imenitelj, sumnja u korupciju, izdvajamo temeljan odgovor jednog visokoobrazovanog četrdesetogodišnjaka, po zanimanja novinara,  koji je, u odnosu na ostale anketirane, poprilično obavešten o ovoj temi:

            

-Javna nabavka je postupak kojim država kupuje dobra ili usluge od aktera na tržištu. Postupak javnih nabavki zakonski je regulisan kako bi se smanjila korupcija, odnosno kako bi se smanjila mogućnost da vršioci javnih funkcija (ministri, direktori javnih preduzeća, viši službenici u agencijama i uopšte u javnoj upravi) zloupotrebljavaju svoj položaj time što će dobra ili usluge kupovati od ponuđača koju su im bliski, ili koji im u zamenu nude novac – objašnjava V.Č.

 

On podseća da “postoje, zakonski, dve vrste javnih nabavki: male i velike vrednosti. Za male nabavke nije potrebno raspisivati tendere, a ovo je učinjeno kako se kod malih kupovina (na primer, nabavka toalet papira) ne bi gubilo vreme i resursi.

 

Kod velikih nabavki raspisuje se tender, a onda naručilac posla odlučuje između dostavljenih ponuda na osnovu parametara kao što su cena, kvalitet i sadržaj, brzina obavljanja posla… Postupak bi trebalo da je potpuno javan i transparentan i to bi trebalo da garantuje izostanak korupcije – u čitav proces može biti uključena zainteresovana javnost, mediji, konkurentski ponuđači. Ponuđači koji su izgubili na tenderu imaju mogućnost žalbe ukoliko smtraju da su oštećeni ili da je odluka komisije o izboru na bilo koji način štetna”.

 

Na pitanje – Da li su javne nabavke pogodno tlo za razvoj korupcije, V.Č. odgovara da “uprkos tome što je proces javnih nabavki regulisan na način koji bi trebalo da dovede do transparentnog postupka, čini se da je korupcija i dalje prisutna. Jedno istraživanje je pokazalo da na 100 postupaka najvrednijih javnih nabavki u Srbiji, na 65 učestvuje samo jedan ponuđač. 

 

Potpuno je nenormalno da se više firmi ne prijavljuje za poslove vredne na desetine miliona evra i stoga je jasno tu mnogo toga nije u redu.

 

Nekada, kao kada je reč o najvećim poslovima, deluje da korupcija potiče iz samog državnog vrha. Pre nekoliko godina čak je i Upravni sud doneo odluku da poništi javnu nabavku za izgradnju železničke stanice u Beogradu, ali je tu presudu (koja je naravno obavezujuća) tadašnji premijer lakonski odbacio navodeći da je “tu sve čisto”.

 

Stoga često deluje da su propisi o javnim nabavkama doneti samo da bi se zadovoljile forma i Evropska Unija a da ništa od toga domaći vlastodršci nisu voljni da primenjuju.

 

Prema onome što se može čuti u javnosti, čak i kada nisu u pitanju slučajevi najviše korupcije, transparentnost postupka javnih nabavki se izigrava. Ako se na tender i jave dva ponuđaća, to je samo zato da bi se izigravala konkurencija: drugi ponuđač je tu samo pro forme. Često se to radi po principu usluge za uslugu – na sledećem tenderu ponuđač koji je pobedio na prethodnom sada izigrava konkurenciju. Tako je nešto što bi trebalo da bude otvoreno tržište pretvoreno u igru oligopola”.

 

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da vlasnici pojedinih preduzeća, jednom razočarani  nelegalnošću postupka JN, odustaju od narednog nadmetanja sumnjajući da će se išta na bolje promeniti. V.Č. navodi primer jedne domaće IT kompanije:

 

-Svojevremeno sam razgovarao sa vlasnikom jedne domaće IT kompanije koja je svoj uspeh ostvarila isključivo na zapadnim tržištima, učestvujući i u postupcima javnih nabavki u Švedskoj, Sjedinjenim Državama, Holandiji… Čovek mi je ispričao da je jedan jedini put učestvovao u postupku javne nabavke u Srbiji i da je, uprkos tome što je njihova ponuda bila i jeftinija i bolja u svakom pogledu, izgubio na tom konkursu. Od tada nam više ne pada ni na pamet da poslujemo u ovoj zemlji, rekao mi je.

 

Zbog svega ovoga država, odnosno građani-poreski obveznici, oštećeni su za ogromne svote novca kojima su mogli da se finansiraju drugi projekti od javnog značaja. Takođe, nema sumnje da su često oštećeni i za kvalitet urađenih poslova ili kupljene robe – smatra V.Č.

 

U kojim oblastima se po vašem misljenju dešavaju koruptivne javne nabavke (zloupotrebe) – bilo je pitanje Grupe Budi jedan, na koji dobijamo, shodno trenutnom stanju u postupku sprovođenja javnih nabavki u praksi, slobodni smo reći, najvećeg broja postupaka JN,  poražavajući odgovor da korupcija vlada na svim poljima: “Nisam siguran da je koruptivnost vezana za oblasti. U svakom slučaju najvredniji poslovi su u građevinarstvu, pa je verovatno da je tu šteta najveća“.

 

Projekat je finansiran od strane Evropske unije
Projekat je finansiran od strane Evropske unije

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne mora nužno odražavati stavove Evropske unije.

Projekat “Monitoring javnih nabavki o oblasti socijalne zaštite u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini” Grupe Budi jedan je sastavni deo projekta Balkan Tender Watch koji je podržan i finansiran od strane Evropske unije.

Comments: 0