Javne nabavke kroz naočare građana (1)

Pobeđuje onaj za koga je tender i pisan

Grupa Budi jedan, 28.08.2020.

Grupa Budi jedan sprovela je anketu među Novosađanima različitog pola, obrazovanja, zanimanja i starosne dobi o tome šta i koliko znaju o javnim nabavkama.

 

Pre nego što u nekom od narednih tekstova predočimo rezultate ankete, iz mnoštva odgovora, izdvajamo dva netipična (u odnosu na većinu njih), a sadržajna promišljanja na postavljenu temu.

 

- Da, znam šta su javne nabavke - kaže D.R. (55), tehničar za telekomunikacije – On naglašava da se “suština JN ogleda u tome da državni organi, ustanove, ili organizacije - koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, tj novcem poreskih obveznika, građana ove zemlje - obavljaju nabavke na način kojim će se sprečiti zloupotrebe tokom tog postupka i izdejstvovati najbolja cena, te najbolji kvalitet onoga što se nabavlja.

 

Javne nabavke bi, po njegovom mišljenju, trebale biti osnova transparentnosti.

 

-Međutim, kod nas su veoma pogodno tlo za mito i korupciju i mnoge zloupotrebe, zato što postoji gomila tendera koji su pisani za baš za određene ljude – kumove, braću, sestre, ostale članove porodice, partijske istomišljenike, donatore političkih partija…Kako? Tako što na njima niko ne može da ispuni uslove tendera, sem onih za koje je pisan.

 

Na pitanje – u kojim oblastima se dešavaju koruptivne javne nabavke, D.R. odgovara:

 

-Najviše u javnim komunalnim i ostalim preduzećima koja su pod patronatom države, ili lokalne samouprave. Znam za takve primere. Mada, i među samim učesnicima tendera ponekad postoji dogovor (pre samog postupka javnih nabavki) ko će kome prepustiti tender za uslugu dobijanja, ili neučestvovanja na nekom drugom tenderu. Nisam nikada bio u poziciji da pratim legalnost postupka neke JN, ali sam učestvovao u izradi tendera, sakupljanja dokumentacije za JN, a prisustvovao sam i samom otvaranju ponuda na javnoj nabavci.

    

             

P.P. (74), novinar u penziji, kaže da ne smatra sebe posebno kompetentnim po ovoj temi, bez obira što je veći deo radne biografije smestio u javno informisanje, čiji je prefiks isti kao kod nabavki:

 

- Interesantno je, posebno, što se kod javnih nabavki skoro u svakom slučaju radi o visokim svotama novca, kojima se najčešće ne zna ni početak ni završetak. Bez sumnje da se u mnogo dosadašnjih prilika u poslednje vreme u Srbiji radilo, smatra, o pranju novca, čije poreklo nije bilo jednostavno dokazati na šalterima banaka.

 

Javne nabavke u Srbiji bile su i jesu dobra prilika da se novac „nepoznatog“ porekla vrati u zvanične državne tokove, makar i po cenu da se u takvim transakcijama ponešto izgubi, ali najčešće dobro zaradi.

 

Ja ne znam  do sada ni jedan primer da je zvanično i javno objavljeno kako je na konkursu za javnu nabavku iko odbijen zbog toga što nije  mogao da dokaže kako je došao do novca.

 

Ta nevidljivost ovakvih ugovora najčešće se između države, odnosno njenih sektora i najboljeg ponuđača označava kao tajna, kako nikome ne bi palo na pamet da razmišlja uz pomoć činjenica – da li je bilo korupcije u takvim nadmetanjima.

 

Možda, nedavni primer nabavke medicinske opreme najbolje ilustruje kakve su sve zloupotrebe moguće i kako one, zbog ćutanja države o načinu na koji se troši budžetski novac, mogu da budu opasne po život i zdravlje građana.

 

Na primer, mogli smo od samog predsednika države, početkom marta ove godine, da čujemo kako respiratora nema, a samo nekoliko dana kasnije kako ih je dovoljno i za najgore prilike. Na pitanje kako se došlo do respiratora, isti je odgovorio da su telali sa crnim tašnama obilazili mesta gde ih je dovoljno, ali nikada nismo čuli ni broj nabavljenih respiratora, niti od koga su kupljeni, niti njihovu cenu.

 

Ovakvi  odgovori sa najvišeg mesta, razumljivo je da kod građana izazivaju nepoverenje u legalnost, odnosno zakonitost ovog i  niza po načinu sličnih poslova.

 

Dražava nikada nije smatrala za shodno da objavi makar jedan detalj o načinu nabavke tih uređaja, već se, kao i većina građana, prikrivala iza navodne dobrobiti koju čine kupovinom respiratora, na crnom, sivom, ili nekog trećem tržištu.

 

Da je bilo iole transparentnosti  u ovoj kao i u mnogim drugim javnim nabavkama poverenje građana, onih koji daju novac za to ne bi bilo izigrano. Ovako, zbog neobjavljivanja osnovnih podataka (ko, šta, gde i kako kupuje) sumnja ostaje kao i neizbrisivi tragovi kako je u Srbiji sve moguće – smatra P.P.

 

Projekat je finansiran od strane Evropske unije
Projekat je finansiran od strane Evropske unije

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne mora nužno odražavati stavove Evropske unije.

Projekat “Monitoring javnih nabavki o oblasti socijalne zaštite u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini” Grupe Budi jedan je sastavni deo projekta Balkan Tender Watch koji je podržan i finansiran od strane Evropske unije.

Comments: 0