Privatne i javne nabavke

Razlika je iz kog džepa se vadi novac

Grupa Budi jedan, 26.06.2020.

Šta su javne nabavke? Zašto je važno da nešto znamo o njima? Zašto treba pratiti postupke javnih nabavki? Da li građanin može da kontroliše zakonitost sprovođenje postupka javnih nabavki? Da li smeju da budu tajna ? Na ova i slična pitanja nude se mnogi odgovori, a jedan je verovatno najilustrativniji:

 

Razlika između privatnih i javnih nabavki se ogleda u tome što javne nabavke sprovode najčešće državni organi, a svako od nas, građana ima svoje privatne nabavke.

 

Privatne nabavke mogu da se planiraju, obavljaju, sprovode onako kako svako od nas to želi i ima mogućnosti. Dakle, po sopstvenim afinitetima i iz sopstvenog džepa. Nikom zbog toga građanin ne mora da polaže račune. To znači da kada odete u prodavnicu koju ste sami izabrali, izaberete robu onog proizvođača koja vama najviše odgovara po kvalitetu, ceni, i/ili nekim drugim parametrima. Vaš izbor je samo vaš, jer kupujete sopstvenim novcem i taj izbor nikom ne morate da obrazlažete.

 

Ali, kada državni službenik, ministar, direktor javnog preduzeća kupuje nešto za javne potrebe i javnu upotrebu on mora da obrazloži zašto je određeni proizvod kupio baš od te firme i baš za toliko novca, jer taj novac ne potiče iz njegovog sopstvenog džepa, već  iz džepova građana, kroz razne vrste oporezivanja, doprinosa...

 

U prethodnim redovima su navedene osnovne razlike između privatnih i javnih nabavki, te iz toga proizilaze razlozi zašto javne nabavke moraju biti obrazložene, odnosno javnosti  dostupne, transparentne i jasne.

 

Iskustva drugih zemalja mogla bi, možda, u nekoj budućnosti da pomognu da se i kod nas sprovede u delo ono što je zakon već predvideo, odnosno da država poštuje i omogući sprovođenje i kontrolisanje sprovođenja zakona koji je sama donela.

 

Ne ulazeći u to koliko je to dobar recept za naše prostore, naše uslove i stepen razvoja demokratije, nije zgoreg pomenuti švedski način javnih nabavki, gde sprovođenje tog sistema kontroliše opozicija. Naime, za istinski demokratsko društvo ni malo nije čudno da opozicija kontroliše vlast, a u okviru toga, pre svega da ima nadzor nad načinom kako se troši javni novac, odnosno novac građana. Jer, od toga zavisi svakodnevica ljudi, kvalitet njihovog života.

 

Drugi nivo kontrole je državna revizija, slede interne revizije, te mnogi drugi načini kako se troše javna sradstva, kako se i u šta ulažu, te, najvažnije – da li je to na dobrobit građana!

 

Projekat je finansiran od strane Evropske unije
Projekat je finansiran od strane Evropske unije

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne mora nužno odražavati stavove Evropske unije.

Projekat “Monitoring javnih nabavki o oblasti socijalne zaštite u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini” Grupe Budi jedan je sastavni deo projekta Balkan Tender Watch koji je podržan i finansiran od strane Evropske unije.

Comments: 0