Aktivizmom do smanjenja siromaštva i društvenih promena

Snaga mreže solidarnosti

Branislava Opranović, 31.10.2021. god.

U glavu udara podatak da je prošlo osamdeset godina od kada je pred ljudski rod javno iznesena nepobitna činjenica, tvrdnja da se svako ljudsko biće rađa s pravom na slobodan pristup izvorima hrane, a u okviru čuvenog govora Teodora Ruzvelta, u januaru 1941. godine, o „četiri slobode“ -  slobodi govora i izražavanja, slobodi veroispovesti, slobodi pristupa osnovnim životnim potrepštinama i slobodi od straha.

Danas, na žalost još uvek, a osam decenija posle, čovečanstvo se suočava s ograničavanjem svih ovih postulata slobode, a najporaznije s rastućom pošasti siromaštva i gladi.

I dok nas, u isto vreme, preplavljuje poražavajuća činjenica da danas, prema najnovijim istraživanjima, u svetu gladuje više od 690 miliona ljudi, i dok se prema izveštaju UN iz 2020. godine s nedostatkom hrane bori blizu 9 odsto svetske populacije – istina je da je i sve veći broj ljudi  svestan pošasti siromaštva i gladi, želi aktivno da učestvuje i pomogne, te doprinese da bar najbliži čovek do njega ne bude gladan i siromašan.      

Vođeni saznanjem da je naše malo, nekome mnogo, mnogi ljudi, koji ne žele da se eksponiraju, svakodnevno pomažu bližnje. Solidarnošću počinje svaki njihov dan. Oni čine i pružaju koliko mogu.

Svedoci smo, opet, da se - pored pojedinačnih malih, velikih dela koji često i bukvalno omogućavaju egzistenciju nemalom broju ljudi, te zasigurno pružaju i utehu, sve češće ljudi udružuju, ne bi li njihova pomoć bliižnjima bila efikasnija i stigla do sve većeg broja nevoljnika.

Uvereni smo da je ovakvim promenama kod svesnih i empatičnih ljudi doprineo i poražavajući podatak iz izveštaja UN da se od 2014. godine povećava procenet onih koji se svakodnevno bore za hleb, te da se procenjuje da će broj onih kojima je hrana nedostupna do 2030. godine iznositi čak 840 miliona!

Nakon stidljivog, ali sve većeg buđenja svesti građana da ako žele da se smanji siromaštvo i sami moraju nešto učiniti, došlo je, u poslednje vreme, (valjda i sa porastom siromaštva većine ljudi), i do sve veće aktivističkog udruživanja onih koji su u stanju i imaju volju da pomognu. Zajednička nit ovakvih akcija je solidarnost, te odgovornost, ne milostinja.

Zajednički, pak, imenitelj tih akcija, svedoci smo, zasigurno je približavanje i zbližavanje, te zajedničko delovanje pojedinaca, udruženja, organizacija. Rečju, stvaranje mreže, koja bi zajedničkim snagama lakše našla put do onih kojima je pomoć potrebna. Pre svega, ali i ne samo u hrani.

Ohrabruje, dakle, da se mnogi građani u svetu, Evropi kao i u našem Regionu, svesni činjenice efikasnijeg delovanja, sve češće odlučuju da stvaranje svojevrsnih saveza i mreža, kojima se put promena utire aktivizmom, svešću i solidarnošću. Da su promene, dakle moguće, ako smo odlučni da delamo zajedno, organizovano i solidarno pokazalo se u današnje vreme na mnogim primerima u našem okruženju.

U mnogim gradovima Srbije i susednim zemljama, Solidarna kuhinja – solidarnost, a ne milostinja za najugroženije - svojim radom, kuvanjem i delenjem obroka za najugroženije članove zajednice nastoji trenutno, konkretno i efikasno da odgovori na problem siromaštva i gladi. Kolektiv, Solidarna kuhinja, je u Beogradu nastao početkom vanredne situacije, kako bi obezbedili hranu i druge vidove pomoći onima kojima je bila najpotrebnija. Njihova incijativa je formirana iz potrebe da se na sveprisutne nevolje siromaštva i gladi, koji naročito dolaze do izražaja u kriznim situacijama, odgovori solidarnošću i uzajamnom pomoći.

Ne manje važna činjenica, na posletku i suština svega je da se, osim trenutne pomoći, ovakvim solidarnim akcijama u isto vreme ukazuje i na sistemske probleme u društvu koje su ljude dovele u takav položaj, te da se ne zaboravlja širi kontekst priče. Važno je i da se trudimo da razumemo ljude u redu za hranu i da uvek imamo u glavi istinu da svako od nas može vrlo lako i brzo doći u istu ili sličnu situaciju. Važno je i da osvestimo realnost da živimo u društvu koje je nekog čoveka dovelo u takvu situaciju da je gladan, i da to nije “krivica” te osobe nego društva koje mu ne najčešće ne daje mogućnost da živi od svog rada i da se prehrani. 

Grupa Budi jedan - koja se permanentno konkretnim akcijama i mnogim drugim vrstama društvenog aktivizma bavi problemom siromaštva i gladi, a iz ugla ljudi bez krova nad glavom - nedavno je u Novom Sadu organizovala humanitarnu akciju prikupljanja hrane za beskućnike i ljude koji žive ispod granice siromaštva, o ćemu se može pročitati opširnije na sajtu Grupe B1, te na društvenim mrežama i u mnogobrojnim medijima. Deo te priče, koju bismo, kao primer dobre prakse, da naglasimo, a jedna je od bitnih odlika uspešno sprovedene humanitarne akcije, je upravo udruživanje. Grupa B1 akciju je organizovala u saradnji sa organizacijom kuda.org i Obrokom za porodicu 3M. Naše udružene snage, ova mreža saradnje i solidarnosti obezbedila je, bar za neko vreme, pun i topao tanjir beskućnicima u dnevnoj stanici za brigu o ovim ljudima, zatim porodicama koje ne mogu da obezbede dnevni kuvani obrok, te beskućnicima, koji žive od danas do sutra u ilegalnim skrovištima u delu Novog Sada predviđenom za rušenje.

Akcija je rezultirala i svešću - koju smo, na naše veliko zadovoljstvo podelili sa mnogim građanima Novog Sada, koji su učestvovali u humanitarnoj akciji i time našu mrežu učinili bitnijom i korisnijom - da zajedničkim radom možemo uticajnije i svrsishodnije da delujemo u okviru sopstvene zajednice.

Ovaj tekst nastao je uz finansijsku pomoć Evropske unije kao deo projekta “Budi Jedan od aktivnih za solidarnost – Promena je moguća ako delujemo solidarno!” koji Grupa Budi jedan sprovodi u okviru Programa Solidarno za prava svih - podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran autor  i Grupa Budi jedan i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.

Comments: 0